У суботу, 18. априла 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски крстио је Вукана, сина Александра и Кристине Вуксановић, а унука свештеника Сретка Петковића.
Митрополиту су саслуживали: протојереји Дејан Марковић и Сретко Петковић, јереји Марко Вуксановић и Небојша Јаковљевић и ђакони Иван Гашић и Лазар Марјановић.
Честитајући крштење, Митрополит шумадијски се обратио беседом:
„Нека га води и руководи овим животом, али шта је смутно време тамо где почива Дух Свети? Ништа. Данас се радује и земаљска и небеска Црква, јер су и једна и друга постале богатије за једног члана. Данас је овим светим крштењем Букан постао члан Цркве. Данас је он примио благодат Духа Светога, као што рекосмо. Данас је он запечаћен благодаћу Духа Светога и помазан светим миром. А то значи, браћо и сестре, да је он, новокрштени, нови члан Цркве, постао пун човек. То значи да његов живот, његова душа и његово срце треба да миришу светим миром. Јер, како апостол Павле каже, ви сте мирис Христов. И заиста, човек је мирис Христов све док слуша Бога и слуша Цркву, и док се труди да чини добро и да из подвига у подвиг иде. Данас смо се ми молили, браћо и сестре, Богу за нашег Букана, да га Господ сачува у вери православној. Сачуваће га Бог, и молили смо се да му да анђела чувара, који ће га водити и руководити у животу. Он је данас добио анђела чувара. Али, браћо и сестре, поготово се вама, родитељима, обраћам, као и кумовима, дедовима, бакама, теткама, сестрама и ујацима, да морамо схватити да његово узрастање у Цркви зависи од нас, од средине у којој живи Букан.
Каква је та средина? Да ли је у тој средини центар Бог, Господ наш Исус Христос, или није? Ако је центар Христос у нашем животу, онда ће бити центар живота и у његовом животу. Нека да Господ, нека благослови. Нека сваки његов корак буде Богом благословен, а биће Богом благословен ако се ми сви потрудимо да примером својим, животом својим, будемо хришћани поред њега. Могу тој заборавити, па мислити: дете је мало, па не зна, па не разуме, па могу да радим пред тим дететом шта хоћу, могу да говорим шта хоћу, могу да чиним шта хоћу. Грдно се варамо. Дете је парче неба на земљи. Дете је мирис Христов, и ако уместо мириса поред њега буде нешто друго, браћо и сестре, онда неће бити толико Вукан крив у томе, него ми који смо поред њега. Зато да се молимо Богу да он напредује у узрастању, да се молимо да му Јеванђеље буде центар живота, да му Јеванђеље буде огледало, да он кроз Јеванђеље види себе. У томе ћемо му, кажем, помоћи уколико је у нама Јеванђеље, уколико ми живимо Јеванђеље, уколико живимо Цркву и Јеванђеље, уколико живимо светим тајнама и светим врлинама. Он је данас постао богат великом и светом тајном, тајном крштења, и тиме добио благослов у Цркви да може да прима на себе све остале свете тајне које постоје у Цркви. А у Цркви је једна тајна – то је Христос, то је Црква, и све друге тајне које постоје, па и молитва је тајна, браћо и сестре, све оне, у ствари, улазе у Цркву и излазе из Цркве. Нека је срећно, нека је Богом благословено његово крштење.
Христос васкрсе!“
