Библиотека

ЕСХАТОЛОШКИ ИДЕНТИТЕТ ЦРКВЕЖељко Ивковић, јереј

Будући да је Црква та светајна која нам дарује Духа Светог, она једина има моћ да преобрази читав свет и људску заједницу, тј. друштво, а Цркву имамо само када имамо заједницу, што и сама реч Црква подразумева.

Радуј се, благодатна Богородице Дјево,
јер из тебе засија Сунце Правде (Истине),
Христос Бог наш, Који просвећује оне што су у тмини.
Весели се и ти, старче праведни,
који си у наручје примио Ослободитеља душа наших
Који нам дарује васкрсење.
Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно,
и међу злима потроших богатство које си ми предао.
Зато Ти глас блудног сина приносим:
Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви,
прими ме у покајању,
и учини ме да будем као један од слугу Твојих.
Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене,
Владику свих молите:
Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.

Тропар, гл. 4.
Потоцима суза твојих пустињу бесплодну обделао си,
и уздасима дубоким учинио си да трудови твоји
донесу стоструки плод.
Светило васељене био си, сијајући чудесима,
Јефреме, Оче наш. Моли Христа Бога да се спасу душе наше.
Тропар, глас 8
 

Рођен је у близини кападокијског градића Назијанза у богатој хришћанској породици. Образовао се у Цезарији (Кесарији) у Кападокији и Палестини, у Александрији и Атини где су му школски другови били потоњи цар Јулијан, против кога ће касније беседити, и Василије Велики, с којим ће се доживотно спријатељити. После студија, с Василијем походи монашке центре на истоку и саставља извод из Оригенових дела.

Часопис „ Растко“, је школски часопис, који је намењен деци, а у коме искључиво пишу деца чланови новинарске секције школе коју води вероучитељ Борис Милосављевић, а која је у школи ради већ више од две и по године.

МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ (ХРАПОВИЦКИ): ПАСТИРСКО БОГОСЛОВЉЕ, КАЛЕНИЋМитрополит Антоније (Храповицки): ПАСТИРСКО БОГОСЛОВЉЕ

Превео са руског: Иван Недић Редактура превода: др Ксенија Кончаревић, "Каленић", Крагујевац, 2008.

ЈОВАН МАЈЕНДОРФ: ЖИВО ПРЕДАЊЕ, ПРАВОСЛАВНО СВЕДОЧЕЊЕ У САВРМЕНОМ СВЕТУЈован Мајендорф: Живо Предање, Православно сведочење у саврменом свету - са енглеског превела Катарина Кесић- "Каленић", Крагујевац, 2008.

ДИМИТРИОС БАТРЕЛОС: ВИЗАНТИЈСКИ ХРИСТОСДимитриос Батрелос: Византијски Христос - Личност, природа и воља у христологији Светог Максима Исповедника, са енглеског превео јереј Мр Александар Ђаковац, "Каленић", Крагујевац, 2008.

УЧЕЊЕ СВЕТОГ АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ О СТВАРАЊУ СВЕТА


Као и код Оригена, кључ за богословље светог Атанасија је његово учење о стварању света. У Оригеновом систему акт стварања догађа се у вечности и стварање је пројава саме суштине Бога. Бог по својој природи не може да не ствара, па зато Он ствара одувек, вечно. Од њега створена створења находе се у вечном општењу са Творцем: и управо у овом негирању времена – налази се основна слабост у Оригеновом учењу. Уколико Бог не ствара свет слободно, него због своје „суштине“, уколико створени свет нема реално, независно битовање, разумна створења су лишена истинске слободе, она као да су привезана за свога Творца, час отпадајући од Њега, час изнова се неизбежно враћајући созерцању Његове божанске суштине. У таквом систему наш живот, наша човечанска историја нема реалног смисла: повратак пале творевине ка Творцу предодређен је одувек, и у том кружном кретању нема места истинској слободи – ни божанској, ни слободи стварања.

Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања,
а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве,
првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан,
јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.

Ирина Медведева
петак, 26. децембар 2008.

ImageОбратили смо се Ирини Јаковљевној клиничком психологу и дечијем психијатру са молбом да подели са нама своје искуство и мишљења по питању нимало простих односа деце између себе, у породици, са родбином, са вршњацима у школи и на улици, као и о томе колико су сви ти односи важни за дете.

ImageОТКРИВЕЊЕ ТАЈНЕ ХРИСТОВОГ КРШТЕЊА

Беседа светог Григорија Паламе на Богојављење

ЛИК СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

Поводом 1/14. јануара, дана прослављања
Једна од несумњиво највећих личности у историји хришћанске Цркве јесте свети Василије Велики. Рођен 330. године у Кесарији Кападокијској (Мала Азија), Василије расте под утицајем своје честите и побожне сестре Макрине, али и под импресијом успомене на своје знамените претке који су мученички страдали за Христа за време Максиминовог и Ликинијевог гоњења. Друштвени положај његовог оца, кесаријског ретора, омогућава му да стекне највише образовање свога доба: школује се у Константинопољу и Атини. Атинска Академија, још паганска по свом саставу и духовној орјентацији, ипак не одводи Василија на странпутицу јаловог епигонског философирања. Под снажним утиском разбуђене хришћанске духовности у монашким заједницама Истока, лично упознат са подвизима светих аскета у Египту, Палестини, Сирији и Месопотамији, Василије запоставља привлачну друштвену и политичку каријеру ретора, и у двадесет шестој години живота оснива сопствено монашко братство у Понту на реци Ирис.

Преносимо из листа Политика:

У Музеју примењене уметности у Београду до 15. јануара је отворена спектакуларна изложба на којој су представљене немерљиво вредне драгоцености светог места православља коме су нарочиту мисију наменили оснивачи манастира свети Сава и свети Симеон.