Библиотека

СЛОВО НА ВЕЛИКИ ПЕТАКУ име Оца и Сина и Светога Духа,

Да Господ није умро за нас не бисмо имали живота, управо као што каже црквена песма "смрт његова живот мој" или као што рече један велики Свети Отац "имали смо потребу за Богом Спаситељем Оваплоћеним и Оним Који је умро за нас". Није било довољно само да Бог постане човек него је било потребно да као и сваки човек овде на Земљи, као сви ми, прође читав живот, искуси то што сваки од нас искуша до смрти, па и саму смрт. Да Христос није умро за нас не би смо били спасени јер оно што је Он узео на себе од наше природе и од творевине то је и спасено. А узео је читаву створену природу и све њене последице. Последице природе после греха биле су смрт и трулежност. Зато је Господ дошао у тај час, како сам рече, да умре за нас, да би нас тако васкрсао кроз сједињење са Њим и са Богом.

ПЛАШТАНИЦАПлаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

У светлости научних података тог времена питање о пореклу ове литургије је било тешко решиво, чак и на плану хипотеза, зато што најранија сведочанства о постојању те литургије датирају с почетка VII века. Једно од тих сведочанстава се налази у Пасхалној хроници, где се каже да се "те године, при цариградском Патријарху Сергију, од прве недеље поста, четвртог индикта (615. год.) почело певати да се уздигне у време преношења Пређеосвећених Дарова из скевофилакиона на престо, после јерејевих речи "по дару Христа Твога", народ одмах почиње "Сада силе небеске са нама невидљиво служе. Ево улази Цар славе, ево већ принесена тајанствена Жртва долази. Са вером и љубављу приступамо да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја".

ImageТема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.

Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

Данас другог дана празника Рождеста Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара по новом, а 26. децембра по старом календару, Православна црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.

САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Мир Божији! Христос се роди!

Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.

БОЖИЋ – СЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ ШТО СИ СЕ РОДИОСЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ! ОПЕТ СМО ДОЧЕКАЛИ СВЕТЛЕ ДАНЕ ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА. ВЕСЕЛИМО СЕ САДА И РАДУЈМО СЕ. ДА БИ УВЕЋАЛА НАШЕ РАДОВАЊЕ, СВЕТА ЦРКВА ЈЕ У ОВЕ ДАНЕ ОДРЕДИЛА ПОСТ КАО ИЗВЕСНУ ВРСТУ ОГРАНИЧЕЊА. ЗАВРШАВАЈУЋИ ПОСТ И ПРИБЛИЖАВАЈУЋИ СЕ ПРАЗНИКУ, МИ ОСЕЋАМО КАО ДА ИЗЛАЗИМО НА СЛОБОДУ. ПРИ СВЕМУ ТОМЕ, ОНА НИКАКО НЕЋЕ ДА СЕ МИ САМО ПРЕДАЈЕМО НАСЛАЂИВАЊУ ЧУЛА И ТЕЛЕСНИМ ЗАДОВОЉСТВИМА. ИЗ СТАРИНЕ СУ ОВИ ДАНИ НАЗВАНИ СВЕТИМА. СТОГА БИ ТРЕБАЛО ДА И НАШЕ ВЕСЕЉЕ БУДЕ СВЕТО. А ДА СЕ НЕКО НЕ БИ, ВЕСЕЛЕЋИ СЕ, ЗАБОРАВИО, ОНА НАМ ЈЕ СТАВИЛА У УСТА КРАТКУ ПЕСМУ У СЛАВУ РОЂЕНОГ ХРИСТА, КОЈОМ ОТРЕЖЊАВА ТЕЛО И УЗВИШУЈЕ ДУХ, УКАЗУЈУЋИ МУ НА МИСЛИ ДОСТОЈНЕ ПРАЗНИКА: ХРИСТОС СЕ РАЂА, СЛАВИТЕ... И ОСТАЛО. СЛАВИТЕ ХРИСТА, И СЛАВИТЕ ГА ТАКО ДА СЕ СЛАВОСЛОВЉЕМ УСЛАДИ ДУША И СРЦЕ, ТЕ ЗАГУШИ ПРИВЛАЧНОСТ СВАКОГ НЕБОГОУГОДНОГ ДЕЛА И ПОСЛА, КОЈЕ ОБЕЋАВА НЕКУ УТЕХУ. СЛАВИТИ ХРИСТА НЕ ЗНАЧИ ДА ТРЕБА ДА МУ САСТАВЉАМО ДУГЕ ПОХВАЛНЕ ПЕСМЕ, НЕГО ДА, ПОМИШЉАЈУЋИ И СЛУШАЈУЋИ О ЊЕГОВОМ РОЂЕЊУ, ЈЕДНОСТАВНО ИЗ ДУБИНЕ ДУШЕ УСКЛИКНИМО: „СЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ ШТО СИ СЕ РОДИО!“ И ТО ЈЕ ДОВОЉНО. ТО ЋЕ БИТИ ТИХА ПЕСМА СРЦА КОЈА ЋЕ ПРОЋИ НЕБЕСА И ДОЋИ ДО САМОГА БОГА (Свети Теофан Затворник).

Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме.

СВЕТЛОСНИ ОБЛАК ЖИВЕ ВОДЕ, БЛИСТАЊЕ ТАЈАНСТВЕНОГ ДАНА, ОГЊЕНА КОЧИЈА ЛОГОСА

ВАВЕДЕЊЕ 

(Беседа светог Григорија Паламе)

ПРЕБИВАЈУЋИ У ХРАМУ, ОСЛОБОДИЛА СЕ СВИХ ВЕШТАСТВЕНИХ ОКОВА И ОДБАЦИЛА СВЕ ВЕЗЕ, ИСТОВРЕМЕНО СЕ УЗДИГАВШИ ИЗНАД САМИЛОСТИ ПРЕМА СОПСТВЕНОМ ТЕЛУ И САБРАВШИ УМ У УСРЕДСРЕЂЕНОСТИ НА САМУ СЕБЕ, ПАЖЊИ И НЕПРЕСТАНОЈ МОЛИТВИ. КАКО ЈЕ НА ТАЈ НАЧИН У ПОТПУНОСТИ ОВЛАДАЛА СОБОМ И УЗДИГЛА СЕ НАД РАЗНОЛИКИМ МНОШТВОМ ПОМИСЛИ И ПОСТАВИЛА НОВИ И НЕИЗРЕЦИВИ ПУТ КА НЕБУ, КОЈИ ЋУ ЈА НАЗВАТИ ДУХОВНИМ (УМНИМ) ЋУТАЊЕМ. ПРЕДАВШИ СВОЈ УМ ДУХОВНОМ ЋУТАЊУ, УЗЛЕТЕЛА ЈЕ ИЗНАД СВАКЕ ТВАРИ, БОЉЕ ОД МОЈСЕЈА ВИДЕЛА СЛАВУ БОЖИЈУ И БИЛА ПОСВЕЋЕНА У БОЖАНСКУ БЛАГОДАТ, КОЈА НИКАКО НИЈЕ ПОДЛОЖНА СИЛИ ЧУВСТВА НЕГО ПРЕДСТАВЉА ЗАДИВЉУЈУЋЕ И ОСВЕШТАНО ВИЂЕЊЕ НЕПОРОЧНИХ ДУША И УМОВА. БУДУЋИ ПРИЧАСНА ОВОМ БИЂЕЊУ, ПРЕЧИСТА ЈЕ, КАО ШТО СЕ КАЖЕ У СВЕШТЕНИМ ПЕСМОПОЈАЊИМА, ПОСТАЛА СВЕТЛОСНИ ОБЛАК УИСТИНУ ЖИВЕ ВОДЕ, БЛИСТАЊЕ ТАЈАНСТВЕНОГ ДАНА И ОГЊЕНА КОЧИЈА ЛОГОСА.

"Много пута сам почињао да Вам пишем", каже генијални руски мислилац Павле Флоренски у свом писму једном од блиских пријатеља, "и исто толико пута престајао са писањем. Необично би ми се хтјело да будем у општењу са Вама, продужује он, али Вам не писах (чак и сад не пишем оно што бих хтјео), јер је мојим животом завладала нека неизрецивост, и то до те мјере да чак ни за самог себе не налазим ријечи, да у њих смјестим своје унутарње биће. Само ми је једно јасно: свуд некакви тамни зидови, удари ако хоћеш и главом о њих, и опет ни рупицу отворити нећеш.

Божићни постУстановљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

ImageО ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ ВЕРНИХ

(ГЛАСНИК ЦПЦ, ФЕБРУАР 1978, НЕКА ПИТАЊА НАШЕ ВЕРЕ, I, БЕОГРАД 1998, 377-387)

 „О многострано и неизрециво Причешће!
Христос постаје наш брат,
 јер се збратимљује са нама Телом и Крвљу...
Он нас чини Својим пријатељима, дарујући нам,
благодаћу, ове Његове Свете Тајне.
Он нас везује за Себе и сједињује са Собом,
 као што женик сједињује невесту са собом,
 кроз причешће овом Његовом Крвљу,
постајући једно тело са нама.
Он, такође, постаје и наш отац кроз Божанско Крштење у Њега
 и Он нас храни на Својим грудима као што брижна мајка доји своје чедо.“
 
Свети Григорије Палама

Житије Светог великомученика Димитрија Солунског МироточивогУ време када су јата хришћанских душа, убељених мученичком крвљу, свакодневно узлетала у вечна обиталишта Царства небескога, војвода солунски и његова благочестива супруга беху тајни хришћани. Богољубљем и човекољубљем задојише и свога сина јединца, Димитрија. По њиховом упокојењу, мудрог, храброг, лепог и богатог младог Димитрија цар Максимијан постави за царског намесника васцеле солунске области, посебно му наредивши да у том делу царства побије све хришћане.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ ЛУКЕ Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше "пред лицем" Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија.

СРБСКИ ИЛИ СРПСКИ?Постоје двије врсте правописа - етимолошки или коријенски и фонетски или гласовни. Први изводи дату ријеч из некога коријена и прати њен развој до стандарда у коме су сачуване и примијетне раније структуре; други има други облик и процес развоја ријечи: он иде за гласовним промјенама, а то су јотовања и палатализацијe као и једначењa по звучности и мјесту изговора и стандард ријечи је оно што и како чујемо, и то се тако и пише.

Боговидац Мојсије на првим странама Књиге над Књигама бележи: "У почетку створи Бог небо и земљу". Овим чином свет почиње да постоји, као нешто потпуно ново, што до тада није постојало. Од тренутка стварања света почиње да постоји свет, време, историја. Стварање света је почетак историје.

Сам појам историја долази од грчке речи ιστωρ-ιστορω-знање, познавање, а ιστωρ од глагола οιδα, што значи видети, али у смислу знати сазнати на основу увида, виђења. После ове језичке анализе можемо рећи да је историја сазнање о прошлом, о неком или нечем што је било, што се догодило, а до тог сазнања се дошло на основу онога што се чуло, што се могло видети, закључити, испитивањем, распитивањем, сагледавањем[1].

ИСТОРИЈА ЛИТУРГИЈЕ И ЊЕН ПРЕДВЕЧНИ СМИСАОЕвхаристија је била, јесте и биће централни сегмент хришћанског живота. Ако је у наше време дошло до слабљења евхаристијског живота, то нам истовремено говори о томе да се и наше знање умањило, те да се према служењу Литургије односимо као према неком од обреда, а може се рећи и то да се према неким молебанима, акатистима, или бденијима са више пажње односимо него ли према светој Литургији, што је потпуно недопустиво и противно учењу и карактеру Цркве.

ImageКРСТ СВЕТИ - ВИНОВНИК РАДОСТИ И ПОБЕДНИ ЗНАК СПАСЕЊА

У дан Уздизања Часнога крста и Освећења храма Васкрсења у Јерусалиму сва твар се радује јер овај двоструки празник обухвата све спасоносне догађаје, од Христовог Распећа, Погребења и Васкрсења до проналаска Часнога крста од свете Јелене и подизања - Освећења храма Васкрсења; затим Освећење више пута обновљенога Храма и нарочито догађај Обнове - Освећења Храма и Повратка - Воздвижења Часнога крста 630. године под патријархом Модестом (после персијског уништења Храма и одношења Часног крста 614. године).

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦEРађа се она у дому Јоакимовом, који је био код Овчијих врата и бива приведена у храм. Потом је, посадивши се у дому Божијем и хранивши се Духом Светим као маслина препуна рода, постала сасуд сваке врлине, одвајајући свој ум од сваке житејске и телесне жеље, чувајући тако, скупа са телом и своју душу девственом, као што је ваљало да чини, пошто је требало да прихвати у своје крило Бога, јер Бог, пошто је свет, у светима почива. Тако она, дакле, гаји светост и показује се светим и чудесним храмом, достојним вишњега Бога (Свети Јован Дамаскин).