Међутим, није само то у питању. Светитељи превазилазе и временске границе – границе свога постојања на овој земљи. Свети Јован Златоусти је живео у четвртом и петом веку, међутим, видимо да га и данас прослављамо – седамнаест векова након његовог живота. Такође, видимо да и данас када га прослављамо на Светој Литургији, и нарочито када му се молимо, ми га не доживљавамо као неког далеког претка и странца, већ као човека који је живео у нашој епохи. То је зато што је био испуњен Духом Светим и што је у њему живео Христос који је у овај свет дошао да пострада за свакога човека, од Адама, па до људи који живе у нашем времену. Зато су светитељи Божији нама блиски, јер је Христос у њима нама близак и увек актуелан.

Данашњи празник прослава овај свети храм и ова, требало би да кажемо, света кућа, јер се у њој првенствено образују нови нараштаји свештеника, свештеномонаха, а можда ће неко од вас постати и епископ, ако не и патријарх. За то образовање имамо великог узора, Светог Јована Златоустог. Ако желимо да будемо подвижници, у њему имамо најбољи узор монаха и аскете. Ако волимо да читамо Свето Писмо и да га проучавамо, опет имамо Светог Јована као великог тумача Светих списа. Ако волимо богослужења, онда је пред нама Свети Јован као велики литургичар, али не само то, јер је он био и велики пастир у Царском граду Константинопољу где је просвећивао народ Божији.

Међутим, оно што је најбитније у животу Светог Јована, јесте то што је свим срцем и душом волео Бога и живео по Јеванђељу. То је оно што сви треба да следимо и у чему треба да га подражавамо. Постоје многе службе у Цркви и свака је Христова и пред Богом једнако часна. Због тога је потребно да имамо љубав коју је имао Свети Јован Златоусти. Он је волео Бога и следио му. Није марио који ће положај заузети у Цркви. Такав је био и наш Свети Сава Српски, који је такође отишао као младић у манастир, желећи да буде монах и ништа више. Но, Бог је имао другачији план за њега.

Такође, у данашњем Јеванђељу, ви као будући свештеници можете видети каква је одговорност свештеника и свештеничког позива. Свештеник треба читавим својим бићем да верује у Бога; треба да поучава не само речју, већ и примером; треба да буде отац не само у својој породици, већ и у својој парохији. Зато га овде Господ назива вратима, јер заиста, ако тако живи, онда ће људи, помоћу његовом, ући у рај. Но, ако свештеник не живи како треба, већ злоупотреби тај позив и буде најамник, онда, када дођу демони, он бежи, јер не жели да буде пастир и служи Христу. Тада духовни вуци кољу и распуђавају духовно стадо. Зато је потребно да будемо свесни колика је одговорност овог позива. У исто време, овај позив даје огромну славу и част. Не постоји већа част на овој земљи од тога да будете свештеник Божији. Ниједна професија нема такву част.

То можемо видети у житијима многих великих Светитеља, на пример Светог Амвросија Миланског, којег сам видео насликаног у вашем храму. Он је био такав првосвештеник Божији да када је римски цар Теодосије дошао у Цркву, Амвросије му није дао да уђе, те му је рекао да је у походима убио многе људе, међу њима неке који су били и невини и као такав не може да уђе и да служи Богу, већ је потребно да се покаје. Цар Теодосије је добио епитимију за то своје дело у виду поста и молитве. Када је видео да се искрено каје, Свети Амвросије га је примио у Цркву. Један византијски цар, који је читаве народе могао да збрише у магновењу, био је немоћан пред свештеником Божијим.

Тако је и Свети Јован Златоусти храбро проповедао веру и морал у Царском граду, и тако дошао у сукоб са царицом Евдоксијом. Она га се такође плашила и није смела јавно да устане против њега, због народа који га је волео. Због тога су га тајно ухватили и прогнали далеко од града. Из житија Светог Јована видимо каква слава чека истинске свештенике Божије – њега нису могли наћи у рају, јер је био поред самог Бога. Толика је част свештеничког позива.

Браћо и сестре, потребно је увек да се молимо Богу да бисмо били достојни тог призвања у које смо призвани. Свако од вас који је дошао да похађа ову свету школу и изучава свештене науке, дошао је са благословом свог епископа, а то је врло важно. То говори да нисте дошли по својој вољи. Епископ је био тај који је проценио и видео да имате дар да одговорите на позив да будете свештеници. Зато, у данашњи дан је потребно да будемо радосни и весели. Молимо се Светом Јовану Златоустом да бисмо се тако обрели у рају, где ће бити вечна, безгранична и неизмерна радост и мир у Духу Светоме. Амин!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа топличког г. Јеротеја