Одштампајте ову страницу

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИНа дан храмовне славе, пребодобне мати Параскеве - Свете Петке, Његово Преосвештенсво г. Јован, Епископ шумадијски, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овој дивној и веома поштованој светитељки у нашем народу у Смедеревској Паланци.

Епископу су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић), архијерејски намесник јасенички, проројереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј-ставрофор Тихомир Анђелковић, протојереј Драган Икић и протођакон Иван Гашић. Литургијско сабрање су улепшали свијим појањем протојереји: Драган Милутиновић и Слободан Сенић, као и хор „Светог Симеона Богопримца“ под руководством диригента г. Милоша Урошевића.

Литургијском сабрању су присуствовали у ученици средње школе „Жикица Дамњановић" са вероучитељем господином Марком Грчићем.

После прочитаног Јеванђељског зачала владика се окупљеном народу обратио богонадахнутом беседом:

"У Име Оца и Сина и Светога Духа.

Помаже Бог браћо и сестре. Срећна Вам и од Бога благословена слава данашњег дана, овога храма, свима Вама који сте дошли да се Богу помолимо и свима онима који славе Свету Петку као своју крсну славу. И ми, браћо и сестре, када се сабирамо на богослужења, ми се сабирамо да се Богу молимо. Данас смо се сабрали да се Богу молимо, а молитва нам треба. Јер молитвом разговарамо са Богом, молитвом умољавамо Бога, да нам Бог услиши молитву, да нам буде милостив, да нам Бог подари оно за шта се молимо. И ми смо се данас сабрали да се Богу помолимо, али исто тако да се помолимо Светој Параскеви или Светој Петки како је наш народ назива, да би њене молитве којима се она моли за нас помогле да живимо хришћански. Да живимо животом хришћанским, животом који је достојан човек, али Божијег човека. Заиста, браћо и сестре, је велико достојанство назвати се човеком. И понављам, човек је онај који је Христов човек, онај који има Бога у себи. Онај који се угледа на Бога. Хришћанин је онај човек који носи Христа у себи. И зато су у ствари хришћани названи христоносцима. Хришћанин, који носи Христа, он Христом светли, не собом него Христом. И зато су се заиста у првим вековима хришћани називали светима, јер су живели по Христу, јер су живели по Јеванђељу. Тако је и Света Петка коју данас славимо постала светитељка. Бог је наградио да буде светитељка. Да она може да моли Бога за нас. Али њој је Бог даровао то достојанство, зато што је она живела Христом и што је Христа носила у себи. Па нека милостив Господ Бог и Света Мати Параскева благослове овај храм, овај град, свако место зашта се ми у Цркви молимо. Да благослови и Ваш долазак овде, да благослови Ваше домове. Кад год долазите на Литургију, да увек учествујете у Литургији, кроз свету тајну Причешћа, ви уствари примате благослов Божији. И тај благослов Ви преносите на Ваше домове, на Вашу чељад. Е сад замислите колико је то лепо, узвишено, часно и свето доћи на Литургију, причестити се, узети благослов Божији, узети благослов Светог Причешћа, и тако Освећени, преносите благослов на свој дом. А може ли Човек живети без благослова, може ли породица живети без благослова? Не може, верујте ми. Може, али не у оном стању, да тако кажем, шта благослов носи и шта благослов даје. Благослов даје Бога. И онда није ни чудо, што ми кад сретнемо свештено лице тржимо благослов. А зашто? То се подразумева да то свештено лице буде хришћанин, да то свештено лице носи Бога у себи. И зато свештено лице даје благослов. И ето рекох и понављам, ви сте данас дошли да узмете Божији благослов, да узмете благослов овог освећеног храма, благослов Свете Литургује. Да се сви ми испунимо благословом Божијим. То је оно што је важно да схватимо, да живимо од благослова до благослова. Исто онако што пијемо воду, па поново ожеднимо, тако и биће човеково, оно биће где станује Бог, то биће тражи благослов Божији. Зато нека Света Параскева и Сам Бог даје Вама благослов за свако добро, да Вам да и благослова и оног земаљског. И то нам потребује да би биће имало од чега да живи на овоме животу, али прво и прво нам треба унутрашњи духовни живот кији треба да, подстиче и овај наш земљски живот. Браћо и сестре ми данас славимо једну дивну светитељку.

Ова светитељка је рођена у граду Епифату, данас је то Турска, и како житије каже рођена је од врло побожних и имућних родитеља. Њени родитељи поред Параскеве имали су и још једног сина Јефтимија који је постао угледни епископ Цркве Христове. И Јефтимије и Параскева по смрти својих родитеља, каже, раздадоше њихово имање сиротињи. А само за себе сачуваше оно што је било најпотребније. И жеља за животом по Богу, жеља за пустињским животом, обоје су пошли у Цариград, а Света Параскева после Цариграда одлази у Јерусалим и одтале одлази у једну пустињу. То је Јорданска пустиња.

Она је ту провела како житије каже, четрдесет година, молећи се непрестано, кајући се непрестано, водећи борбу, првенствено са својим страстима, јер је и она од крви и тела као и ми. Али је водила и велику борбу са демонима. Јер ђаво увек напада оно што је Божије. Зло увек напада оно што је добро. И увек у свету и у човеку свакоме се води рат између добра и зла. Шта побеђује, оно чему и коме ти и ја служимо, ако служимо добру то значи да служимо Богу. Бићемо тамо где треба да будемо, а то је тамо у Царству Небеском. Нисмо ли са Богом, бићемо увек губитници. Можемо и привремено да имамо све благодати овога света, али шта то вреди кад то спољашње богатство не може да напуни унутрашње у човеку. Не може то спољашње богатство да испуни срце, јер душу и срце може само да испуни Бог. Али зато човек када нема Бога у свом срцу, он је стално незадовољан, он стално нешто бунтује, стално протестује. Он стално хоће да такав човек истерује неку правду. Али коју правду? Божију не сигурно, већ своју. А правда је од данас до сутра. Од данас до сутра и онда чему? Чему да се бакћемо? Дакле, браћо и сестре да се ми угледамо на Бога, као што се угледала Света Петка. Она је четрдест година борбе духовне, а та духовна борба је много тежа од ове. Зато ће апостол Павле казати: „ми не водимо борбу ову земаљску, већ са поднебеским силама.“ Зло неће добро. Као што и добар човек, он никада себе не представља добрим, али зато онај лош човек, не може поред себе да поднесе доброга човека, још га више пече и узбуђује га доброта другога и зато устаје на доброг човека. Браћо и сестре Света Преподобна мати Параскева знала је шта је прави живот. И да је прaви живот у животу по Богу и у Богу. Али је важно да нас не осуди Онај који зна и моје и твоје срце боље него што ми знамо. А онај човек који не познаје себе изнутра, он се уби доказујући како је он паметан, али не зна да та празнина без Бога гони. И зато кажем света мати Параскева, она је браћо и сестре, како видимо из њених житија живела Богомудро. Живела разумно и разборито. И тиме нам показала пример да живети разборито и разумно, да је то најлепша особина коју човек може да поседује. Разумност, али по Богу, не по свом уму. Разборит човек зна да прави разлику између добра и зла. Неразборитом човеку није важно да ли је добро или лоше, већ да њему буде добро у датом моменту. Врло је важно у сваком времену, а поготову сада, да живимо разумно и разборито. А то не можемо ако не познајемо Бога, ако Га не осећамо, ако не знамо шта је вера. А вера и богопознање нас уводе у разборитост и разумност. Разборитост је способност практичног, умног, деловања. А то се одликује увидом слободе избора. Сваки човек слободно одлучује да ли ће бити разуман или неразуман или пак разборит или неразборит. Бог благосиља нашу одлуку, одобрава, али човек треба да буде свестан шта је изабрао, јер за то што је изабрао за то даје одговорност. Ако је изабрао да буде бунтовник, он мора дати одговор за бунтовање. Или ако је изабрао да буде лопов, треба да одговара за ти што је лопов. Одговорност је главни део човека. Свети апостол Павле каже: „све ми је слободно, али није ми све на корист.“ Било је заповеђено апостолу Павлу да убија све оне који су веровали у Христа, али он је изабрао да када се сретне са Христом да изабере Христа и да пође за Христом и да каже: „да не живим ја више, него да живи Христос у мени.“ Дакле Света преподобна Параскева изабравши ту разборитост, она је изабрала и одмереност. И то је врло важна особина. Да имамо мере, одмереност. Све што је преко мере није здраво, или како каже наш народ и воде када се препијемо није здраво. Али и воду када користимо по мери, онда имамо и живот по мери. Шта је мера за човека? Бог, а човек се упорно бори да себе прогласи мером. Човече, па ти и ја нисмо нико и ништа ако нисмо са Богом, ако немамо Бога у себи. Света Петка је свој ум поверила уму Божијем. Пазите, уму Божијем је поверила, и тако је и њен ум постао ум Христов. И тако је њено срце постало срце Христово, јер је било испуњеном Богом.Тако је њена душа постала Христова душа, душа која чезне за добрим. Дакле сав њен живот на земљи био је заиста светитељски. Дела говоре о њој и зато и Свето Јеванђеље каже: „својима ће се делима осудити и својим делима ћеш се оправдати.“ А када човек нема добрих дела, он хоће да он иде испред других. А то је гордост, то значи да човек нема смирења. Дакле, није она, себе представљала ни мудром ни паметном. Али је зато које год срео њу, одмах је могао да види да је и мудра и паметна. Није себе приказивала бољом него што јесте. Опет ту треба да видимо где се и ти и ја налазимо. Да ли се заиста представљамо онакви какви јесмо. Што се човек представља што јесте, да га не открију то унутрашње стање од хаоса. Човек без реда и поредка и молитве он је у хаосу. И зато њему је тесно у њему самом. Зато ће апостол Павле рећи вама није тесно у нама него у вама, у срцима вашим. Нема веће тесноће за човека него кад се човек спрчио, скаменио да у њега не може да уђе ни Бог ни други човек. Ко тражи Бога, он ће наћи и сличног Богочовека који у ствари носи Богочовека у себи. Тако да је Света Параскева живела по јеванђелској причи о пет мудрих и пет лудих девојака. Да, чули смо како су пет мудрих девојака стражиле ишчекивале долазак Христов, као Женика свога и нису поспале, нису задремале као оне друге, које нису мариле за спасење своје душе. Нису мариле за сусрет са Христом, и шта је било? У поноћ долази Женик, куца, оне које су биле будне отвориле су врата свога срца, своје душе и Христос се уселио у њих. А ове када су виделе шта им је немарност донело, вапиле су од мудрих да им дају мало уља. Није имало благодати Божијих, добрих дела. А све што, у шта се не долива, празни се и ево ово кандило, запаљено ако се уље не долива у њега, угасиће се.

Тако и човек аки не долива Бога у себе, не долива добра дела и веру, тај се човек суши, како кажу свети оци, и на крају се осуши. Хода он и даље по земљи али то је само човек који носи облик човека а унутра је празан. А знате да у празној кући, свака сврака свраћа. Зато је потребно да човек бди над собом. И зато је мати Параскева, као што рекох, исчекивала Господа нашега Исуса Христа и тако се припојила оним пет мудрим девојкама.

Зато, трудимо се да чинимо добро, и оно како каже апостол Павле, идите док светлост имате. Ако нисмо у Христовој светлости, она која раздваја таму од светлости, и ову свакодневну, зато Христова светлост просвећује свакога који долази на свет. Али и онога који Бога носи у себе и који Богом живи, Бог вас благословио."

Беседа архимандрита Доситеја Хиландарца у храму Преподобне мати Параскеве

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави у сали парохијског дома.

Владимир Степановић, ђакон