Господин Девић је говорио о 1941. год. као прекретници у српској историји, истичући да је она по броју протераних и расељених Срба подсећала на велике сеобе из 17. века, а по броју убијених превазишла сва национална искуства и трагедије, можда могавши да се пореди само са 1915. и тадашњом голготом српског народа.

Надовезујући се на уводно излагање, професор Милош Ковић је истакао да је 1941. година српских раскола, посебно видљивих у централној Србији и Шумадији, али и да је то година геноцида над српским народом. Позивајући се на речи Жарка Видовића, проф. Ковић је закључио да су Срби “логорашка нација”, и да су највећи губици у Другом светском рату заправо надидеолошки, оличени кроз Свете мученике Јасеновачке, Свете мученике Пребиловачке и Свете мученике Крагујевачке. “И ту видимо један континуитет политике затирања, на истом простору и од истих починилаца, како 1914, тако и 1941. године”, закључио је. Данас се, сагласни су историчари, сећање на жртве вулгаризује, а њихов број умањује. То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ.

У наставку вечери, проф. др Ковић и др Девић говорили су о историјским сликама и симболима са којима се српски народ идентификује данас. Проф. Ковић закључује да тај појмовник треба да буде инклузиван и тако интегрише све вредности српског народа од Светосавског и Косовског завета, па до Вука и Доситеја. “Али морамо да препознамо шта је у томе срце. Дакле, Српска православна црква, ћирилица, Косово, Јасеновац, то су ствари око којих нема погађања”, закључује Ковић.

Обојица предавача сложили су се да су подвиг и жртва основни појмови без којих се не може разумети српска историја, поготово у савремено доба - од Видовдана 1914. до 27. марта 1941. Историчари су сложни у закључку да се, иако се понекад сматрају потиснутим и заборављеним, српски завети увек пројављују у судбоносним моментима савремене српске историје.

Срећко Зечевић, протојереј