У својој архијерејској беседи Преосвећени владика Јован је рекао:

„Човек који има виноград се увек сматрао за домаћина. Као што господар овог винограда тражи раднике за рад, тако и Господ тражи нас. Бог не гледа на године, него на наш живот. Сваког тренутка у нашем животу Бог нас призива к Себи. А и уколико те није призвао, ти учини да будеш призван. Немојмо се уздати само у то што смо крштени, а не живимо крштенским, јеванђелским животом. Свако од нас треба да ради на своме спсењу. Виноград који се помиње у Јеванђељу јесте данашњи свет у који нас је Господ послао ради нашега спасења. Као што онај у винограду зна да мора да ради како би добио плодове и имао довољно да се издржава, тако и ми морамо да радимо на себи, на очишћењу нашег срца према Богу. Ми постајемо сарадници Божији у љубави, а љубав је како кажу Свети Оци мост који нас преводи преко провалије смрти. Љубав коју имамо према себи није љубав, јер је то себичност. А човек који је своју љубав усмерио ка Богу, он је вечан и овде и у вечности. Сам Господ каже да нема веће љубави, него када неко страда за ближњега. Најбољи пример за то јесте родитељ који, ако види да му дете пропада, учиниће све да му помогне, јер га води љубав. У љубави Божијој све је свето, чисто, узвишено и вечно! А ван љубави, све је смртно и зато је без љубави све мртво. Човек без љубави се затвара и у њега не може ући Бог. Ми се у тренутку можемо наљутити на другога, али не смемо себи дозволити да мржња зађе у срца наша. Зато је и речено, као што је љубав свеврлина, тако је мржња свепорок. Љубав је чистилиште и зато нам помаже да се ослободимо многих грехова, али не себична љубав, него богочовечанска. Оно што је човека довело на земљу јесте љубав Божија, али први пут када је човек помислио да може без љубави Божије и да је већи од Бога, изгубио је све, а није добио ништа. Љубав која се не показује према другоме није права љубав. Бог тражи да ми волимо и оне који нам нису тако блиски, па чак и непријатеље своје. Као што би наш народ рекао: “ко тебе каменом, ти њега хлебом”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Литургије на којој се причестило пуно верника, владика Јован је поделио присутнима свој архијерејски благослов.

Василије Тешић