Професор црквеног појања Немања Старовлах певао је и празничну вечерњу службу и Свету Литургију, што је уз присуство монаштва шумадијске Епархије, увеличало прославу славе ове свете обитељи.

По благослову Епископа Јована, протојереј-ставрофор Зоран Крстић је беседио после прочитаног Јеванђеља. У беседи отац Зоран је пре свега честитао храмовну славу сестринству манастира:

“Христос Васкрсе, браћо и сестре! Нека је срећна слава светој обитељи овој. Нека би Васкрсли Господ излио велику милост и подарио им све благослове, да напредују, да се умножава ова света обитељ и да буду здраве. Јер то нам је ова два последња месеца готово постао приоритет, да једни другима из најбољих намера желимо здравље”. А у наставку се између осталог, дотакао нове ситуације у којој смо се као хришћани затекли и да се наш живот у последња два месеца у много томе променио. “Може ли човек да живи у страху? Страх је пре свега осећање, истина непријатно, али врло корисно. И страх нам показује, заправо и настаје у неком моменту кад смо под претњом да изгубимо нешто што нам је вредно. Страх заправо показује шта нам је то вредно. У овом периоду о коме говорим, који је надам се сад већ за нама, ми смо се плашили за живот”.

Беседа протојереја-ставрофора проф др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу

“Још једна ствар, оно што смо сви ми прижељкивали у тој атмосфери страха, јесте да се вратимо у нормалан живот... И шта је то што ми опет желимо тим повратком? Ми заправо желимо сигурност. Да ли је то довољно и за хришћански живот? Одговор је ту негативан. Хришћански живот се не састоји ни у каквим рутинама, не састоји се ни у каквом избегавању страха. И не састоји се посебно у тражењу животне сигурности”. Позвао нас је да размислимо о томе како су се Свети мученици, великомученици и међу њима Свети Великомученик Георгије опредељивали за Христа, а не за сигурност у овом животу “Повратак у животну сигурност је потребан човеку, али хришћански живот се не заснива на тим рутинама свакдневним. Оне чак могу да штете хришћанском животу. То је етос великомученика. То је етос крви великомученика, која се налази у свакој нашој часној трапези. Дакле ми у сваку нашу Часну Трапезу уграђујемо честице мученика и великомученика. Управо том идејом рекао бих, не уздајте се у живот сигурности. Оно у шта треба сви ми да се уздамо, почевши од Светог Георгија, јесте Васкрсли Христос. Амин!”