ЕПИСКОП ЈОВАН: “ПРИЗНАЈМО СИНА БОЖИЈЕГ ПРЕД ЉУДИМА ДА БИ ОН НАС ПРИЗНАО КАО ДЕЦУ БОЖИЈУ”

ЕПИСКОП ЈОВАН: “ПРИЗНАЈМО СИНА БОЖИЈЕГ ПРЕД ЉУДИМА ДА БИ ОН НАС ПРИЗНАО КАО ДЕЦУ БОЖИЈУ”У уторак, други по Пасхи, 7. маја 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали свештеници и ђакон овог светог храма, а за певницом су појали ученици Богословије “Светог Јована Златоуста”.

Обраћајући се верницима, Епископ Јован је дао одговор на питање шта је то суштина вере хришћанске и истакао колико је важно да нас кроз живот води управо та суштина. “Васкрсење је срж и суштина, дар вечнога живота. Вера у свеопште васкрсење је оно у шта ми верујемо. Христос нас је крсном жртвом усинио, отворио поново врата раја за род људски која су Адамовим избором била затворена. Бог отвара врата раја и затвара врата пакла. Сада је до мене и тебе, хоћемо ли држати отворена врата раја или ћемо затворена врата пакла поново отворити. Ако наша вера није у васкрсењу Христовом онда ми од вере немамо никакве користи. Ако се ми уздамо у Христа само у овом веку, онда смо јадни људи. Пошто је смрт дошла као нешто што није природно, човек се због тог неприродног порекла и плаши смрти. Зато је важно да верујемо у васкрсење јер су у васкрсење веровали сви светитељи Божији, и тиме су задобили вечни живот. Свети Сава Ердељски је такође веровао у васкрсење Христово. Он је заиста проповедао Христа распетог и васкрслог. Међутим, он није само проповедао Христа, него је и живео Христом. Зато признајмо Сина Божијег пред људима да би он признао нас као своје”. У наставку беседе Епископ Јован је истакао: “Треба научити живети Богом. Нема веће муке за човека него да за њега Господ каже да га не познаје. Нико не може бити учитељ док прво не савлада своје ученичко правило, а ми хришћани треба стално да будемо ученици Христови, јер тада ће нас људи препознати по делима, а не по речима, мада и речима треба сведочити Христа. Ко живи по Богу њега Дух Свети учи у свим животним приликама и неприликама како да се човек снађе. Ако ми не живимо Духом Божијим, онда нас Дух Свети неће учити, већ ће нас учити наш дух који је у супротности са Духом Светим. Без Духа Светога човек је у бригама, шта ће добити или изгубити, али ако живи са Духом Светим онда неће имати тих брига. Не можемо очекивати да нас Бог спасе ако смо саможиви, грамзиви. Зато помолимо се Господу да нас вера у васкрсење уведе у живот вечни”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон