Одштампајте ову страницу

ПАРАСТОС БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ ЕПИСКОПУ ВАЛЕРИЈАНУ

ПАРАСТОС БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ ЕПИСКОПУ ВАЛЕРИЈАНУУ уторак, 23. 10. 2018. године навршило се 42 године од упокојења првог епископа шумадијске епархије. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску Литургију и парастос у Саборној цркви у Крагујевцу уз саслужење више свештеника и ђакона.

Након парастоса Владика Јован је у беседи указао на велики значај и допринос личности епископа Валеријана у историји Епархије шумадијске и СПЦ, а такође је говорио и о служби епископа у Православној Цркви и о тешкоћама које је прате.

Из животописа блаженопочившег Епископа Валеријана (у свету Василија Стефановића) издвајамо да се родио у Великој Лешници у Подрињу у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908. године. Основну школу завршио је у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925. године, Богословију "Свети Сава" у Сремским Карловцима 1931, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста Епископа банатског др Георгија (Летића). За време свога школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. године. Професорски испит положио је у фебруару 1939. године и у том својству остао је све до избора за епископа.

Четврте недеље Ускршњег поста 1938. год. игуман Леонтије (Павловић), настојатељ манастира Врдника и ВД управника Патријаршијског двора, замонашио га је по чину "одјејанија рјаси и камилавки" давши му име Валеријан. На благовести исте године рукоположен је у чин ђакона од викарног Епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег епископа горњокарловачког. У чин јеромонаха рукоположио га је 1. септембра 1940. године викарни Епископ моравички Арсеније (Брадваревић), потоњи митрополит црногорско-приморски. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора, 11. децембра 1940. године, јеромонах Валеријан изабран је за викарног епископа будимљанског. Хиротонисан је за епископа 26. јануара 1941. године у Саборној цркви у Београду. Хиротонију су извршили Патријарх српски Гаврило, Митрополит кишињевски Анастасије, поглавар Руске православне заграничне цркве и Епископ тимочки Емилијан. Епископ Валеријан био је последњи епископ Српске православне цркве, чији је избор потврдило Краљевско намесништво у име малолетног краља Петра II.

Епископ Валеријан остао је на положају викарног епископа за све време Другог светског рата бринући за свештенике избеглице и вршећи све остале послове поверене му од Патријарха Гаврила. За епископа шумадијског изабран је 20. маја 1947. године. Умро је у Крагујевцу 23. октобра 1976. године.

Информативна служба Епархије шумадијске