СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ НИКОЉЕ КОД ТОПОЛЕ

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ НИКОЉЕ КОД ТОПОЛЕУ недељу, 1. јула 2018. године, на дан Светих мученика Леонтија, Ипатија и Теодула, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Никоље.

Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Драгослав Богдановић, протонамесници Бранимир Товиловић и Слободан Радивојевић, ђакони Урош Костић, Милош Павић и Стеван Илић.

Након прочитаног Јеванђеља по Матеју о исцељењу два гергесинска бјесомучника, Његово Преосвештенство се обратио присутном народу прикладном беседом.

Владика је истакао да је Јеванђеље које је прочитано веома поучно, с једне стране, и веома застрашујуће, са друге стране. Поучно – јер нам Господ говори како можемо да се спасемо од греха, а тиме и како да се спасемо од нечастивих сила. То може учинити вера. Вера о којој апостол Павле говори – да верујемо, ми који верујемо, и срцем, и устима, и исповедамо да је Господ – Бог, Створитељ, Спаситељ, Избавитељ. Дакле, зато је ово Јеванђеље поучно јер нам говори да, ако смо са Господом и ако Господ обитава у нама, ако слушамо Господа и живимо по Господу, а не слушамо сами себе, онда је Бог увек са нама. Ако је човек са Богом, нико не може против њега. Треба имати веру и живети по вери, по оној вери која “и горе премешта”,која није помешана са безверјем и сујеверјем. Наш стари народ говорио је: “Без Бога ни преко прага!”, јер никада не знамо када нечастива сила може да наступи, када искушења могу наићи. Ако је човек без вере,без Бога у себи, те силе га могу оборити. Јер главни задатак нечастивих сила је да из човека ишчупају веру. А човеку који има вере све је могуће.

Други део је застрашујући, јер говори шта бива са човеком кад га нечастива сила обузме – да човек постане ђавоимен. Велику тајну открива нам данашње Јеванђеље – о сусрету Бога и ђавола кроз човека, кроз људе. Бог је човека створио боголиким, са боголиком и богочежњивом душом. Бог је таквим створио човека да би човек живећи боголико и сам постао Бог по благодати. Бог нас је створио да будемо храм Божији где Бог обитава. Кад човек изгуби веру, онда у њему не обитава Бог, онда он није дом молитве и храм Божији, он је храм онога другога. Онај други нас стално наговара да не ширимо љубав него мржњу, да не ширимо веру него неверје, а наше је да ли ћемо га послушати или нећемо. Наш Свети Јустин Ћелијски рекао је да ми људи или себе ођавољујемо или себе обожујемо. Како то? Тако што смо слободна бића и по својој слободи ми се опредељујемо или за Бога или за оног другог. Или грешимо или се поправљамо. Ако смо са Богом и у Богу, ђаво нам не може ништа.

Данашње Јеванђеље још нам говори шта се десило са нечастивим силама када је Господ Христос дошао у свет. Нечастиве силе су се збуниле, уплашиле. Те силе знају да ће доћи Суд Божији и да ће зло бити побеђено.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Човекова слобода је врло важна. Човек мора сам да изабере коме ће служити. Зато – живети у Богу значи носити Бога у себи. Господ човеку даје силу кроз Цркву, а у Цркви су Свете тајне и Свете врлине. Господ нас није оставио и неће нас оставити. Где да нађемо Господа? У срцу своме и у Цркви. Ако је Бог у нашем срцу,у њему неће бити злих мисли. Зато нам је Господ дао Цркву своју, дао нам је себе у Цркви и дао нам је веру. Веру – да победимо прво себе, па онда да можемо победити и нечастиве силе. Зато је Господ и рекао: “Све је могуће ономе који има вере!”. Поред вере потребна нам је и велика ревност и будност. Човек треба да се плаши само непокајаног греха,своје себичности, своје саможивости, своје гордости, своје сујете. Зато, молимо се Господу и рецимо: “Подигни ме, Господе, падам!” и тражимо од Бога помоћ да нас Бог заштити. Овим светом влада Бог. Загрејмо се вером и љубављу Божијом. И одговоримо нашим љубављу. Ми хришћани Христом треба да живимо и Христом треба да светлимо. А светлост таму разгони. Бог вас благословио.

Након Свете Литургије владика је одслужио мали помен на гробу монахиње Јелисавете поводом годишњице њеног упокојења.

Ђакон Стеван Илић