Отац Владан је у својој проповеди говорио о радости празника који је установљен у успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, седам дана пре страдања. Он је и подсетио да ми данас имамо један део Литургије који је символ овог тренутка, а то је Велики вход, то јест преношење Часних Дарова са жртвеника на Свети Престо, ради освећења и претварања у Тело и Крв Христову. Зато, за време Великог входа, гледајући преношење Часних Дарова, са највећом побожношћу и поштовањем приклањамо главе, као да мимо нас пролази сам Господ наш Исус Христос, идући на муке и страдања, ради нас и наших грехова. Постављање часних дарова на Свети Престо представља распеће Христово, затим скидање тела са крста и полагање у гроб.
Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!
вероучитељ Горан Јовановић