Епископ нам у беседи говори да је послушање чудо вере. Видимо ли некога ко је пао, знајмо да је слушао себе. Треба правити разлику између потчињавања, одсецања своје воље и послушности. Епископ акцентује да истинска послушност рађа истинско смирење. Сви добро знају да је послушање од кључне важности у духовном животу, и како су опасни самовоља и уздање само у себе. Епископ наглашава да истинско послушање јесте послушање Богу. Међутим, када људи сопственим напором пожеле да достигну оно што једино Бог даје, њихов труд бива безуспешан и јалов; тада они личе на зидаре тврђаве који се помињу у Јеванђељу и који “започињу зграду, немајући средстава да је заврше”. Под маском послушања могу се скривати разне пристрасности, чак и страст похоте. Уопште, све што је прекомерно и није осољено духом истинског смирења и богоугађања, обавезно бива оскрнављено нечистотом.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива на марљивост у врлини јер свака наша способност у којој се не вежбамо, губи се. Потпуно је исто и са способностима душе. Лењост душе и занемаривање добрих дела воде у погибао.

ђакон Милутин Гашевић