Предавач је са становишта текстова Новог Завета указао на место које је пост имао у Христовој проповеди и на његово разумевање у раном хришћанству. Наглашено је да су еванђелске приче парадигматске, нас ради написане и нуде нам решења егзистенцијалних проблема. Приповест о Христовом посту у пустињи је прича о искушењима, вредностима и апсолутном поверењу у Бога Оца, а јело и пиће са социјално маргинализованим, религијски неподобним људима изражава Његову осуду разметања религијском исправношћу. Христос је успоставио нове међуљудске односе, односе љубави према сваком човеку без разлике. Христове речи да сватови не могу постити док је женик са њима, темељ су Васкршњег поста, који Црква наставља кроз историју као сећање на дан када је од апостола узет Месија, дан који ће резултирати Васкрсењем. У посланицама апостола Павла, критеријум решавања деоба око хране нису јачи теолошки аргументи, већ љубав, која изграђује заједницу људи који се воле у различитости својих црквених пракси. Христова жртва упућује на пражњење пред другим, ради заједнице у љубави са њим. То је парадигма коју треба примењивати на све наше односе. Индивидуални подвиг је конститутиван за хришћански живот и није супротстављен његовој социјалној димензији. Данашњи облик поста је оквир који нам Црква нуди као простор у коме можемо сведочити оно на шта нас Христос позива.

ЕВАНЂЕЛСКО УТЕМЕЉЕЊЕ ПОСТА У ХРИШЋАНСКОЈ ЦРКВИ

Проф. Драгутиновић је, одговарајући на питања о животу ране Цркве и евхаристијској пракси нагласио да је радост Васкрсења коју су хришћани носили била кључна за ширење Цркве, а и данас смо позвани да ту радост сведочимо, пре свега својим односом према другом човеку и према смрти.

ЕВАНЂЕЛСКО УТЕМЕЉЕЊЕ ПОСТА У ХРИШЋАНСКОЈ ЦРКВИ, МАНАСТИР ДИВОСТИН 19. март 2017. - ВИДЕО