Одштампајте ову страницу

САБРАНИ НАРОД У ПОХВАЛУ КРАСНЕ ХРИСТОВЕ НЕВЕСТЕ СВЕЧАСНЕ ПАРАСКЕВЕ

САБРАНИ НАРОД У ПОХВАЛУ КРАСНЕ ХРИСТОВЕ НЕВЕСТЕ СВЕЧАСНЕ ПАРАСКЕВЕУ цркви Свете Петке на Колонији у Смедеревској Паланци, прослављена је храмовна слава Света Петка чије име носи поменути храм. Након одслужене Свете Литургије, обављене литије око храма и резања славског колача, сви до тада присутни, са свештенством и члановима црквеног одбора, њих око пет стотина, узели су учешће и у трпези љубави коју су припремили домаћини храмовне славе уз помоћ и других верника у парохијском дому.

На овај велики дан, на молитвеном сабрању, обратио се окупљеним верницима протонамесник Слободан Сенић, следећим речима:

“Једна од многих данас отпеваних богослужбених песама посвећених Преподобној матери Параскеви, каже: “овај дан је када побожно славимо свечасну Параскеву, свету заступницу која је пронашла славу у чудесима, благодаћу Божијом, која стоји у небеским дворовима са мудрим девојкама пред Христом и која се моли за нас који поштујемо часни спомен њен”. Када би смо хтели укратко да испричамо животно дело њено, онда би тога ради довољно било да поновимо оно што се о њој у њеном тропару –песми посвећеној овом празнику каже, а то је: “заволевши пустињачки живот и пошавши усрдно за Христом, жеником својим и узевши на себе у младости својој његов благи јарам, мушки наоружана крсним знаком против духовних непријатеља, угасила си угљевље страсти, испосничким подвизима, постом, молитвама и сузама својим”. Из ових речи, упућених светој Петки, види се да наша света црква у највећој мери слави и хвали њен испоснички начин живота, њено тријумфовање над угљевљем страси, над жеравицом страсти то јест над телесном пожудом, она слави и велича њену крајње могућу ослобођеност од свега што је телесно, дакле оно стање у коме чиста душа говори и дела. Међутим у вези са овим подвигом Свете Петке, данашњи човек који је изгубио скоро сваки смисао за оно што је подвижничко поставља питање: зар је она тиме што је проводила овакав начин живота, учинила нешто тако велико да то заслужује светковање читаве наше православне цркве? Након смрти својих родитеља разделила је све сиромасима што је наследила, напустила село у коме се родила и извесно време живела подвижнички у манастиру надомак Цариграда. Касније одлази у један манастир у Палестину, а одатле у Јорданску пустињу где се настањује, где је у молитви и дочекала старост. Само из ових неколико речи о животу њеном, јасно нам је да је храм Божији, у коме је она непрестано обитавала и молитву узносила и са Господом заједничарила, да је храм Божији истинска школа вере и побожности, али и болница за људске душевне и телесне болести. У храму се врше свете радње и чују свете речи, речи од Бога казане и молитве Њему упућене. Само у храму влада савршено ћутање, ред, пристојност и побожност. Храм Божији је једина школа која оплемењује дух и срце, школа која породици може дати ваљану децу, друштву и држави хумане, честите, правдољубиве и родољубиве чланове и грађане. Међутим, храм Божији није само школа духа и школа срца, већ и санаторијум, лечилиште за све људске болести, храм Божији је света апотека. Нема чудотворнијих лекова од тела и крви Христове, од светога причешћа. Управо преко њих верни добијају утеху и олакшање у својим патњама, боловима и страдањима. Преко тих светих лекова слаби постају јаки, а сиромаси духовно богати. Преко њих се жестоки укроћују, а горди смирују, једном речју ти лекови дају снагу немоћном духу да изврши велике подвиге. Наша данашња поука, данашњи закључак је сасвим јасан. Потребно је што усрдније са детињском простотом долазити у храм Божији и ради поуке и ради лечења и ради благослова и ради проналажења тихог пристаништа ради спасења од свирепих животних бура. У томе ће нам помоћи и посредништво свете Параскеве, али под условом да се старамо да се угледамо на њен чист и праведан живот. Наше данашње празновање и свечарење се и састоји у том старању и угледању, у том најузвишенијем идеалу, идеалу светог човека, а то је: бити човек одрешен од земаљскога царства, бити човек чист од неправде и сујете, човек испуњен љубављу према Богу и људима, човек неустрашив пред смрћу, човек душеван, једном речју човек прожет вером у Господа, као што је била света Петка. Данас ми свечари, сви ми присутни морамо се сетити живота и делања своје светитељке, упоредити га са својим животом, па уочивши разлике подешавати се према њему и на тај начин најлепше и најдостојније прославити молитвеницу нашу пред Господом. Дакле наше данашње свечарење се обавља са једним узвишеним циљем, далеко узвишенијем него што је сама гозба, гошћење, конзумирање хране и напитака. Празновање славе је израз благодарности, захвалности што нас је Господ обасуо добрима, то је молитва Богу ,а данас и молитва Светој Петки, да буде наша молитвеница пред Господом, да нас Господ сачува од свакога зла и упути на свако добро дело”.

Између осталог на крају беседе, пожелео је да пламен славске свеће воштанице, просвети свима ум и загреје душе, да би се показали као истинита деца Божија, која воле и долазе у дом Божији и да не заборављају речи хвалоспева који црква на овај дан упућује преподобној Параскеви: “Нека се подигну сви народи у похвалу красне Христове невесте, чисте голубице, позлаћене Духом Светим. Јер она је заволела пустињски живот, постала је сабеседник анђела, похвала девица. Њој коју анђели прославише и човечији редови величаше, ускликнимо овако: Радуј се преподобна мати Параскево, заступнице оних којима прети опасност од телесне пожуде. Ти си пристаниште оних који су запали у буру телесне похоте, јер си пошла за својим жеником Христом који даде свету велику милост”.