Наиме, на предлог патријарха српског Гаврила, Свети архијерејски сабор у седници својој одржаној 24. априла / 7. маја 1947. донео је следећу одлуку: "Оснива се самостална Епархија шумадијска са седиштем у Крагујевцу. Овој епархији припадају намесништва: крагујевачко, лепеничко, темнићко, левачко, беличко, јасеничко, космајско, опленичко, колубарско-посавско, Архиепископији београдско-карловачкој остају град Београд, парохије ван Београда које спадају под архијерејско намесништво београдско и врачарско-грочанско намесништво, град Земун и Панчевачки рит."

За првог епископа шумадијског, Свети архијерејски сабор изабрао је 7/20. маја 1947. викарног епископа будимљанског Валеријана. Свети архијерејски синод је, у смислу одлуке Светог архијерејског сабора АС Бр. 28/зап. 102/1947, Епархију жичку поверио у администрацију епископу шумадијском Валеријану, с тим што ће Жичка епархија исплаћивати епископске принадлежности у пуном износу.

Први архијереј устоличен је у Новој цркви Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу 20. јула 1947. Устоличење је извршио викарни епископ моравички Хризостом.

Прва новоустановљена светковина отпразнована је у Тополи Вождовој на Опленцу, у духовном, историјском, и државотворном језгру српског национа. Као да се Топола славна и “свети брежуљак” Опленачки сам од себе наметнуо и понудио за овакво једно светковање.

Ништа смисленије и није могло бити, него да се тамо из прве престонице слободне Србије, кнез Милошевог Крагујевца, где је рођена идеја о овој светковини, прво празновање одржи, тамо, у месту и простору где је све почело и где је под вођством славног Вожда гранула прва зора слободе.

Свечану Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз целокупно сабрање свештенства, монаштва и верног народа, Богомспасавајуће Епархије шумадијске. Целокупна плирома једне светосавске Епархије окупила се тога дана, око Евхаристијске Чаше причесне, а молитвама духовног вође, пастиреначалника, Владике Јована, призвана је благодат и благослов Бога живог.

Литургијска радост тог дана је употпуњена и Литургијским Крштењем малог Лазара Пешића, сина, ђакона Остоје Пешића. По завршеном Евхаристијском сабрању, у храму Светог Георгија, одржан је концерт хора “Опленац”, под диригентском палицом Марије Ракоњац.

Архијерејско намесништво опленачко, уприличило је за Владику, свештенство, монаштво, трпезу љубави. Поздрављајући свештено братство своје Епархије, своје сатруднике, на њиви Божијој, Владика Јован је оставио у аманет да се ова светковина никада не прекида. По речима Владике Јована, одлучено је да се сваке године одржавају семинари свештенства, ради едукације и побољшања пастирског рада.

јереј Срећко Зечевић