О САДРЖАЈУ „КАЛЕНИЋА“, ЛИСТА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ

О САДРЖАЈУ „КАЛЕНИЋА“, ЛИСТА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ (БРОЈ 2 ЗА 2010. ГОДИНУ)

Васкршњи број „Каленића“ отвара Посланица, поводом Празника над празницима, Господина Јована, епископа шумадијског, у којој, између осталог, епархиотима поручује: „Страдања Господа нашег Исуса Христа нека нам буду утеха у овим нашим страдањима и животним недаћама због којих не можемо да се радујемо. Радујмо се радошћу Васкрсења и имајмо на уму да ће страдања проћи уколико на Божију љубав одговоримо нашом љубављу. А Његова љубав се најбоље огледа у Његовом страдању и Васкрсењу за нас.“ Васкрсу је посвећено још неколико страна, на којима се, под насловом „Врата Царства мира и радости у Духу Светоме опет су отворена“, доносе одломци из Васкршњих посланица наше Цркве после Другог светског рата.

На почетку дела листа, који редакција традиционално посвећује савременој трологији, налази се чланак „Саборна структура Цркве“ Луиса Патсавоса, што је део из књиге „Духовна димензија светих Канона (Lewis J. Patsavos Spiritual Dimensions of the Holy Canons, Holy Cross Orthodox Press, Brookline, Massachusetts 2003). Реч је о књизи која ће ускоро бити објављена као издање „Каленића“, издавачке установе Шумадијске епархије. У овај тематски блок спада и текст Георгија Манзаридиса „Хришћанска етика између аутономије и хетерономије“ који је са грчког превео свештеник Драган Поповић, парох у Крагујевцу.

Место у овом броју „Каленића“ нашло се и за један богословски реферат, које, иначе, припремају свештеници Шумадијске епархије за братске састанке током Четрдесетнице, када се врши и исповест свештенства. Објављује се рад „Светост – мера људског достојанства“ који је припремио јереј Марко Стевановић, парох у космајском селу Поповићу.

Пажњи читалаца препоручујемо и „Изреке монахиње Гавриле“. Пренесене су из књиге „Mother Gabriel, The Ascetic of Love“, by Sister Gabriel. Монахиња Гаврила је била духовно чедо великог православног духовника архимандрита Софронија (Сахарова). Рођена је 1897. године у Константинопољу, а упокојила се 1992. године на грчком острву Леросу. Живела је у Грчкој и Енглеској (где се школовала и постала психотерапеут), а касније је мисионарила по Индији, Африци и Америци. Замонашена је у Витлејему 1959. године.

У чланку „У свакој музици је Бах“, Иларион (Алфејев), митрополит волоколамски (Московска патријаршија), један од најзначајнијих теолога и црквених интелектуалаца данашњице, музичар, црквени писац и истакнути архијереј (стални члан Светог Синода и председник Одељења спољних црквених веза Руске православне Цркве), надахнуто али и трезвеноумно, пише о једном од највећих музичких стваралаца уопште, сведочећи не само о Баховом значају и величини, већ и учећи нас начину прихватања најбољих достигнућа општехришћанске културне баштине. Питањима музичке уметности бави се и текст Наташе Салај о опусу познате српске композиторке Љубице Марић, у којем се указује на плодотворну инспирацију коју је добијала из старе српске црквене књижевности и музике.

„Каленић“ и у овом броју наставља да се бави историјским трајањем значајних манастира и цркава Шумадијске епархије. Објављује се рад Владана Милојевића „Стародревна брезовачка црква“ у којем се разматрају замршена питања времена подизања данашњег Светоатхангелског манастира Венчац на истоименој планини. Овој целини припада и текст који указује на нове историјске изворе о трајања средњовековне тврђаве Некудим код Смедеревске Паланке.

Објављује се и „Слово о светом Сави“, односно беседа Владана Костадиновића, професора крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог која је одржана на централној Светосавској академији у Крагујевцу.

Заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима епископа Господина Јована, Дечија страна). И овај број илустрован је репрезентативним иконографским остварењима, међу којима су иконе Андреја Рубљова, Григорија Круга, Јоргоса Кордиса...

 

Н. Ј.