Одштампајте ову страницу

УСНУО У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЖИВОТА МАРКОВИЋ

protojerej stavrofor zivota markovic

На дан када нас наша Света Црква призива да “приђемо и примимо светлост од незалазне Светлости и прославимо Васкрслог Христа” славећи славно Васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, после краће болести, уснуо је са надом у Васкрсење и вечни живот протојереј-ставрофор Живота Марковић.

Протојереј-ставрофор Живота Марковић, рођен је 3. фебруара 1952. године од побожних и благочестивих родитеља Зорке и Станимира Марковић у живописном левачком селу Секурич у срцу Шумадије. Вери и побожности учио се од својих родитеља који су сваке недеље учествовали на светим Литургијама. Увек је нарочито истицао прво јеванђеље које је запамтио о Сејачу и семену. Пламен вере који се запалио у његовом детињем срцу горео је током његовог осмогодишњег школовања. Основну школу је завршио у родном месту у периоду од 1959. до 1967. године. Следећи пример свог рођеног ујака, проте Драгише Јевтића, 1967. године уписује славну богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Призрен је доживљавао као свој други завичај. Касније у животу враћаће му се више пута. Богородица Љевишка, Пећка Патријаршија, Дечани, Свети Архангели су заувек постали део њега. Богословију завршава 1972. године као ђак генерације. Имао је ту част да његову диплому како је истицао потпишу два Патријарха, блаженопочивши Патријарх Павле и блаженопочивши Патријарх Иринеј.

По одслужењу војног рока 3. фебруара 1974. године ступа у брак са Надом, кћерком Десанке и Милутина Алексића такође из Секурича. У чин ђакона је рукоположен 13. фебруара 1974. године, а сутрадан 14. фебруара 1974. године у чин свештеника од стране блаженопочившег првог епископа шумадијског Валеријана. Епископ га поставља за пароха у шумадијском селу Влашка, под Космајем- архијерејско намесништво младеновачко. Заједно са својим парохијанима обновио је стари парохијски дом и изградио нови парохијски дом. Гофинре 1982. одликован је црвеним појасом од стране блаженопочившег епископа Саве. Благословом Епископа Саве у децембру 1985. године прелази у цветојевачку парохију у архијерејском намесништву крагујевачком и на тој парохији остаје до 1987. године. И у овој парохији, његови парохијани су га следили. Заједно су започели парохијски дом, чији су темељи освештани за време његовог службовања у Цветојевцу.

Преласком у Стару Цркву, добија задужење да надгледа радове на цркви Христовог Васкрсења на Бозману и започиње темељ цркве Светог Кнеза Лазара у Белошевцу.

1988. године постаје део братства Саборног храма Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, где са својом браћом свештеницима учесвтује у живописању храма. У то време је био секретар и благајник Црквене општине крагујевачке. Био је један од блиских сарадника и лични возач Блаженопочившег епископа Саве.

Благословом епископа Саве отпочиње изградњу храма Светог Саве у насељу Аеродром у Крагујевцу и 1990. године освештани су темељи ове ссветиње. Као први старешина овог храма у периоду од 1990. -2007. године уткао је себе у сваку циглу овог храма. За време његовог службовања храм је у потпуности завршен, са делимичним живописом. У ово време са својим парохијанима отпочео је и градњу цркве Зачећа Светог Јована Крститељ у селу Јовановац крај Крагујевац коју је довео до централне куполе.

Од стране епископа Саве 2000. Године произведен је у чин протојереја на дан своје крсне славе Светог Архиђакона Стефана 9. јануара, а 9. октобра 2001. године од стране администратора Епархије шумадијске Г. Василија бива произведен у чин протојереја-ставрофора.

2007. године постаје парох десимировачки. За његово службовање у овој парохији живописана је и реновирана црква Свете Недеље у Десимировцу, реновирана сала за народ, завршена Црква Свете Тројице у Церовцу. Године 2010. бива одликован орденом Вожда Карађорђа од стране епископа шумадијског Г. Јована.

14. фебруара 2014. године прославио је литургијски 40 година свештеничке службе, а 1. септембра 2014. године одлази у пензију. Пре годину дана прославио је 50 година свештенички службе и до краја активно је учествовао у Литургијском животу цркве. У пензији служи у манастирима његовог родног Левча. Радо се одазивао позивима сестринства манастира Пећке Патријаршије и братства метоха манастира Хиландара- Какова.

Упокојио се на дан Васкрсења Господњег у присуству своје деце и певање тропара Христос васкрсе.

Опело и сахрана обавиће се на Васкрсни Уторак 22. априла у 14 часова у његовом родном селу Секуричу, а пре тога биће служена Света Литургија истог дана са почетком у 9 часова.

За собом је оставио супругу Наду, децу докторку Александру, васпитачицу Јелену, јереја Ненада, протојереја Милоша, зетове и снахе као и унучиће Сару, Страхињу, Матеју, Анастасију, Константина, Стефана, Теодора, Симону и Дарију.

ВЕЧАН ПОМЕН И ЦАРСТВО НЕБЕСКО!

ХРИСТОС ВОСКРЕВЕ - ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!