Високопреосвећеном су саслуживали ректор богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, јеромонах Јован (Прокин) протонаменсик Бранислав Матић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Ђорђевић.

После прочитаног Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит се обратио верном народу у надахнутој беседе:

“Налазимо се у великој страсној и страдалној недељи. У току ове недеље Црква нам својим богослужењем и духовним песмама, а нарочито кроз читање одељака из светога Јеванђеља, хоће да нас подсети да мало размишљамо више о страдањима Господа нашега Исуса Христа. Ради кога је Господ страдао? Ради нас и нашега спасења. И заиста богослужења ове недеље толико продиру у биће човекове да човек не може просто да остане равнодушан према свему ономе што је Господ претрпео ради нас и нашега спасења. Овде можемо најбоље видети ту љубав Божију која је свела Бога на земљу, и љубав Божију која га је одвела на Голготу да буде разапет и да се Вазнесе. Са друге стране можемо видети ту неблагодарност људску, како људи на ту љубав људску не одговарају љубављу својом хришћанском него одговарају мржњом браћо и сестре. Тако да поука данашњег јеванђеља нам говори о мудрим и лудим девојкама. Овом јеванђелском причом Црква нас поучава на будност. На ишчекивање на долазак Христов на долазак жениха наших душа а то је наш Господ Исус Христос, подстиче нас Црква на веру и на добра дела. Видимо шта су оне мудре девојке имале које дарове су имале када је дошао жених и оне других пет које нису имале тих дарова заспале су. Нису биле будне, нису ишчекивали када ће Христос доћи, а ми не знамо ни дана ни часа у који ће Господ доћи. Зато нам Господ говори да стражимо и да стражимо над својом душом и над својим језиком и умом. Дакле, браћо и сестре подстиче нас Црква на то како је важно бити спреман за последње време у људској историји. Јер ће Господ доћи да суди и живима и мртвима, и како рече Јеванђеље да ће Господ разделити људе онако како пастир раздељује овце од јаради. Разделиће на десну и на леву страну и разделиће и на оне који су добро чинили, који су ишчекивали Христа. Другим речима треба да будемо мудри као ових пет девојака да се не опустимо, а ми се итекако често опуштамо. Ова нас недеља опомиње да се окренемо себи и да строго истражимо најскривеније покрете срца нашега. У данашњим поукама и песмама Црква нам предлаже опомену Христову на првом месту против гордости. Јуче нас је Црква кроз Јеванђеље поуке и молитве опомињала на гордост и на завист. Ако је завист отров а јесте, јер из зависти људи су предали Бога да се осуди на крст, ако је завист отров, гордост је савршена лудост. Зато и Христос је назвао оних пет девојака лудим. Зато браћо и сестре окренимо се ових неколико дана себи, послушајмо Спаситеља свога и станимо на стражу прво душе своје потом и душе свога ближњега јер смо сви одговорни за све, да видимо шта то имамо у нашој души, ко је у нашој души, ко ј еу нашем срцу, да ли је завист или гордост или љубав и смирење, да ли је добро или зло? Да видимо и прегледамо браћо и сестре своју душу и своје срце, онако као што свака девојка треба да понесе своме жениху. Она припрема своје дарове мисли шта још треба да купи да би задобила љубав свога жениха, гледа шта да изатка и извезе и скроји и сашије и украси... чиме да украсимо своју душу? Чиме ћемо да изађемо пред Христа? Којим делима? Тако и ми браћо и сестре треба своју душу да гледамо и прегледамо сваки час и свакога тренутка за Бога и Богом. Душа је за Бога. Да бисмо били спремни за онај час: “Ево жених долази”. Имамо ли рухо да дочекамо да дочекамо Женика наше душе? Христос Жених наших душа стално долази нама, и само је питање да ли га видимо да ли га осећамо или боље речено да ли хоћемо да се сретнемо са женихом наших душа? Или ћемо га избегавати. Долази нама Васкрсење Христово браћо и сестре, гледајмо да што више очистимо наше мисли, очи и мисли, да чистимо своја дела да се очистимо што више можемо како бисмо се поклонили Христовом Васкрсењу како бисмо осетили радост тог највећег празника и догађаја. Нека нам Господ помогне да ове дане што више проведемо у молитви да што чешће да долазимо на богослужења да се што чешће исповедамо и да преиспитујемо себе. Ако не преиспитујемо себе ми ћемо дати да преиспитујемо другога, а која нам је корист ако преиспитујем другога а себе нисам преиспитао? Која нам је корист што ћу разоткрити грехе другога? Ако себе сагледавамо Богом онда ћемо заиста видети ко смо шта смо и за шта нас је Господ створио? За живот вечни. Господ нас је створио да ми стално Васкрсавамо. А Васкрсавамо када се кајемо. Коме треба покајање? Мени првом. Да се покајемо јер је у покајању и радовање.

Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Митрополит је причестио верни народ Телом и крвљу Господњом, уводећи их у тајну страдалне седмице и Христовога славнога Васкрсења.

ђакон Александар Ђорђевић