Чланци поређани по датуму: мај 2020

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ ЂОРЂА НА ОПЛЕНЦУНа Опленцу у Храму Светог великомученика Георгија, у среду, 6. маја 2020. године, служена је Света Литургија поводом храмовне славе. Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић уз саслужење протојереја Ненада Савића и ђакона Стевана Илића. Лепоти богослужења допринео је и дивним појањем хор “Опленац”.

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У НАСЕЉУ ШУМАРИЦЕУ навечерје празника светог великомученика Георгија у крагујевачком насељу Шумарице, у храму посвећеном овом дивном угоднику Божијем, служено је празнично вечерње које је предводио служашчи храма протојереј Срђан П. Тешић.

Сутрадан, на сам дан празновања светог великомученика и победоносца Георгија, протојереј Срђан П. Тешић служио је свету Литургију, а у литургијском сабрању молитвено учешће је узео верни народ са високопреподобном игуманијом манастира Дивостин, мати Анастасијом и сестром Јефимијом.

ВЕРОНАУКА НА ДАЉИНУНакон увођења ванредног стања од 15. марта, а због ситуације са ширењем вируса “Ковид – 19”, настава у школама се одвија на даљину путем Viber група или Google учионица!

ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ – НЕДЕЉА ЖЕНА МИРОНОСИЦАУ недељу 3. маја 2020. године, другој по Васкрсењу Христовом, а коју је Црква посветила женама Мироносицама, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г-дин Јован је предводио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз салужење протојереја Срећка Зечевића, јереја Дејана Марковића, протођакона Небојише Јоковљевића и јерођакона Јована Прокина, професора Новог Завета Богословије “Светог Јована Златоуста”.

НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 135 ГОДИНА УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋУ недељу Мироносица 3. маја 2020. године, када се молитвено сећамо жена мироносица, светог Јосифа из Ариматеје, преподобног Теодора Трихина, преподобног Јоасафа Српског и светог Николаја Жичког, на Опленцу у храму Светог великомученика Георгија служена је света Литургија којом је началствовао архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја Ненада Савића. Након одслужене Литургије, у крипти храма служен је парастос кнезу Александру Карађорђевићу, који се на данашњи дан пре 135 година упокојио у Господу.

Недеља Светих мироносица – сведоци Живота

Друга недеља после Васкрса од давнина је у Цркви била посвећена сећању на жене које су пратиле Христа, помагале му својом бригом, а после Распећа дошле на гроб да према тадашњем обичају припреме Његово тело за погреб.

СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ (ПРЕНОС МОШТИЈУ)Владика Николај Велимировић рођен је на Туциндан 23. децембра, по старом, или 5. јануара 1881. године, по новом календару. Родно место Владике Николаја је малено планинско село Лелић, смештено на северним падинама планине Повлена, недалеко од Ваљева. Родитељи његови, Драгомир и Катарина, прости шумадијски сељаци, имали су деветоро деце. Никола (Владикино световно име) био је прво дете у родитеља. Осталих осморо је поумирало од разних болести, а један од њих - Душан (отац блаженопочившег Владике Јована), погинуо је у рату 1914. године.

Мали Никола је крштен у манастиру Ћелијама, који је тада био парохијска црква села Лелић. Знаменита породица Велимировића потиче од Антонија-Анте Јовановића, који се у ваљевски крај доселио из Сребренице у Босни. И данас тај засеок у Лелићу зову “Бошњаци”. Антоније је био начелник среза подгорског и један од виђенијих људи у тадашњој Србији. Сахрањен је испред северних врата манастира Ћелија. Гроб му је до данас добро очуван са каменом плочом и крстом од црвеног мермера. Јоаким Вујић, у своме “Путешествију по Сербији”, записао је сусрет са начелником среза подгорског Антонијем Јовановићем у Лелићу. По Антонијевом сину Велимиру настало је презиме Велимировић.

Страна 3 од 3