Од Ивандана до Петровдана у Космају

«Дани Милована Видаковића 2007» – књиге под липама манастира Тресије – завршна свечаност у порти неменикућке цркве – преосвећени епископ шумадијски Јован са народом у Неменикућу.

Знаменити српски писац прве половине деветнаестог столећа, Милован Видаковић, рођен у Неменикућу, а преминуо у Пешти, ево пуних дванаест година, именом својим за свако поштовање, окупља велики број становника Космаја, црквене служитеље и великодостојнике, јавне и културне посленике Србије. «Дани Милована Видаковића» временом су постали незаобилазан духовни, културни и уметнички празници двају подкосмајских храмова. Од ове године те свечаности нераскидиво су повезане са програмом «Вековник благодарја», којим се обележава седам столећа од настанка, триста година од обнове и седам деценија од настојања да манастир Тресије постане угледни «Духовник» садашњих и будућих генерација.

Благодарећи Богу за обилну помоћ коју нам пружа да сачувамо од заборава оно што је одувек красило наш благоверни и мученички српски род, и ове 2007. године, а четврту годину за редом, уприличисмо и отворисмо изложбу ручних радова, везених, тканих плетених... која носи назив „Петровдански вез“.

Уочи Храмовне славе Св. Ап. Петра и Павла, Свету литургију је  служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење крагујевачких свештеника. После  одслужене Св. литургије, отворена је изложба продајног карактера, женских ручних радова. Сав приход је намењен за обнову Св. храма у Грошници.

Храмовни празник Успења Пресвете Богородице у селу Лужницама и ове године прослављен је веома свечано. Мноштво људи сабрало се око своје заштитнице Пресвете Мајке Божије да са својим најмилијима принесе најусрднију молитву оној која се удостојила да у својој утроби понесе Бога Логоса Господа Нашег Исуса Христа. Под Њеним крилом нашли су се сви они који су тог дана дошли да на Светој Литургији одпоју тропар у Њену част и да се помоле пред Њеним топлим и милим мајчинским ликом.

О значају Пресвете Богородице, њеном животу и улози која јој је поверена кроз историју у својој проповеди говорио је парох чумићки отац Милан Томић:

„Кад кажемо мајка онда пре свега мислимо на ону која изнад свих мајки, на ону на коју све мајке треба да се угледају, поготово у данашњем времену када се појам мајчинсто и материнство погрешно тумачи или му се не даје његов прави смисао и значај. Бити мајка значи угледати се на вечни идеал Мајке Божије Пресвете Богородице“.

У септембру месецу навршава се пет година од како се преосвећени владика Јован налази на трону шумадијских епископа. Користимо ову прилику да свом епископу, у име свештенства, монаштва и верног народа епархије шумадијске, као и свих читалаца Каленића, честитамо на том својеврсном јубилеју, који је послужио као повод за овај разговор, вођен 20. августа 2007. године у Крагујевцу.

Првог септембра у суботу Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију поводом почетка нове школске године у Богословији Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.

На Литургији је рукоположио Ивана Теодосића, апсолвента теолошког факултета из Аранђеловца, у чин ђакона.

У првој недељи великог поста, 16. марта 2008. године у Крагујевцу је одржана свечана  литија са иконама. Овај древни обичај представља спомен на победу православља у IX веку од када је овај обичај и установљен. Након вечерње службе у Саборној цркви, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован пошао је са свештеницима крагујевачких намесништава и верним народом у литију. Литија предвођена иконама Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице кретала се главним улицама  до Крста, где је очитана  молитва, након чега је литија наставила назад ка Саборној цркви. У храму је одржано молебствије и прочитан Синодик.

Након литије приређена је и трпеза љубави.

Субота 29. септембар 2007. године, био је дан  свеопште радости мештана села Кијева, надомак Баточине. Први разлог за славље је обнова храма Св. Тројице, која је данас после обнове,  права лепотица и понос овога краја. А други разлог је повратак оца Рафаила Хиландарца у своје родно место и у своју обновљену задужбину, јер су његови посмртни остатци пренети из манастира Жиче, где је почивао од дана упокојења 5. марта 1937. године. Ова година је 70-то годишњица од Његове смрти.