Вести

У среду друге недеље Часног поста, 12. марта, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру Ћелије колубарске надомак Лазаревца.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Онуфрије и протосинђел Евстатије, протођакони Иван Гашић и Никола Урошевић.

Опширније …

У понедељак 10. марта 2025. године Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован посетио је заједницу за лечење и ресоцијализацију оболелих од болести зависности “Земља живих” у Брајковцу.

Опширније …

На дан смрти једног од стотину најзнаменитијих Срба, 10. марта 2025. године, на градском гробљу у Јагодини, свештенство Јагодинских градских цркава одржало је парастос Светозару Марковићу.

Овим је отпочело обележавање великог јубилеја – век и по од његове смрти и то на месту где је нашао вечни починак: на његовом гробу у граду који је безмало пола века носио име по њему.

Опширније …

У поподневним часовима, 9. марта 2025. године, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, протојереј Дејан Марковић, старешина храма, началствовао је вечерњим богослужењем, након којег је уследила традиционална литија са иконама у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине и вере православне.  

Опширније …

По благослову Његовог Високопреосвештенства митрополита шумадијског и по устаљеној пракси, братство храма Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром започело је циклус предавања у току Великог Поста.

Први предавач у недељу православља, после свете литургије био је отац Немања Младеновић на тему „Отров осуђивања“.

Опширније …

У Недељу Православља 9. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење: протојереја–ставрофора Зарија Божовића, протојереја Дејана Марковића, старешине Саборног храма, братства катедралног храма, протођакона Ивана Гашића и ђакона Лазара Марјановића.

Опширније …

У прву суботу Великог поста – Теодорову суботу, 8. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Силаска Светог Духа у крагујевачком насељу Корићани.

Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор Милорад Тимотијевић, старешина храма, протојереј Дејан Марковић, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Синиша Раденковић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

Опширније …

У петак прве седмице Часног поста, 7. марта 2025. године, када Православна црква прославља Светог Папија Јерапољског и Обретење моштију Светих мученика у Евгенији, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Митрополиту су саслуживали: протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Слободан Савић, протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

Опширније …

На почетку Великог поста затражили смо опроштај једни од других, а од Господа смо замолили и молимо да нам подари дух целомудрености, љубави и праштања. Позвани смо дакле на целовитост ума, на искреност, достојанство, на поштовање себе и других. Позвани смо и на љубав јер нас она води ка истини која је за хришћане сусрет са Христом до кога се долази тек онда када једни другима опростимо. Наравно опроштај подразумева покајање, признање свога греха, јер ко свој грех не признаје тај опроштај не може ни примити ни пружити.

Све ово наводимо у данима медијске хајке на Цркву Божију у Шумадији, у данима најблаже речено недопустивог понашања појединаца који су себи дали за слободу и право да 27. фебруара 2025. године, без одобрења у порти храма у Вучковици организују протест под називом “Скуп подршке оцу Николи у борби против зла”, а затим и да 28. фебруара 2025. године, исти скуп одрже у порти Саборног храма у Крагујевцу и да на њему, ни мање ни више него виком, галамом, разноразним погрдним речима, увредама, показивањем средњег прста па чак и пљувањем појединих свештеника, затраже: да им се Митрополит обрати и објасни зашто је свештеник Никола Симић смењен са тог места, иако су ти разлози већ били јавно објављени.

Опширније …

У манастиру Светог Великомученика Георгија на Липару Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г.Г. Јован служио је у среду, 5. марта 2025. године Велико повечерје, прочитавши Велики покајни канон Светог Андреја Критског, који се чита током прва четири дана Великог поста.

Опширније …

Литургија Пређеосвећених дарова се приписује светом Григорију Двојеслову, папи римском (VI век), иако њени корени сежу у много старија времена. Њена суштина лежи у томе да се током ње не врши претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, већ се причешћујемо већ освећеним даровима који су припремљени на претходној Литургији Светог Василија Великог или Светог Јована Златоустог.

Опширније …

Опширније …

У недељу 2. марта 2025. године у храму Светог великомученика Теодора Тирона у Великим Пчелицама повод храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г.Г. Јован, уз саслужење протојереја-ставрофора Миодрага Вукосављевића из Епархије браничевске, архијерејског намесника левачког протојереја-ставрофора Милића Марковића, протојереја-ставрофора Драгана Васиљевића, јереја Милоша Цветковића из Епархијe браничевске, јеромонаха Марка сабрата манастира Саринац и протођакона Ивана Гашића.

Опширније …

У суботу сирне недеље, 1. марта 2025. године, на празник Светих мученика Памфила, Порфирија и других дванаест мученика Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску Лутургију у манастиру Драча поводом седме годишњице од упокојења монахиње Магдалине (Божовић).

Опширније …

Са благословом Митрополит шумадијског Јована, дана 28. фебруара 2025. године, а у организацији Архијерејског намесништва беличког и братства храма Светих апостола Петра и Павла, одржано је предавање протојереја-ставрофора Милоша Весина, у новом парохијском дому, на тему „Шта значи изменити начин живота током поста“.

Вечерашње предавање је било изузетно посећено, у препупуној сали парохијског дома и, оно је друго у низу предавања, која се организују по јагодинским црквама.

Опширније …

Поводом иступања свештеника Николе Симића у средствима јавног информисања о политичкој позадини његовог случаја, Информативна служба Епархије шумадијске је већ саопштила да се по први пут сусреће са информацијом да свештеник Никола Симић трпи притиске из наше Епархије у вези са својим учешћем на студентским протестима и скуповима против компаније Рио Тинто.

Будући да јереј Никола Симић на тај начин износи тврдње и ставове који не одговарају чињеницама, обавештавамо све заинтересоване да је јереј Никола Симић са 1. мартом 2025. године, стављен под забрану свештенослужења и предат на даљу надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске због кршења Устава Српске Православне Цркве и нарушавања црквеног поретка, из следећих разлога:

• На основу извештаја Комисије Епархије шумадијске за испитивање законитости и исправности материјално-финансијског пословања (КЕУО бр. 313 од 3. фебруара 2024. године), констатовано је да у начину материјално-финансијског пословања ЦО вучковичко-брњичке, као и у њеном целокупном раду постоје преступи: чл. 191, 192, 201 т. 2, чл. 203, 206, 214 т. 2 и 3 и чл. 241 Устава Српске Православне Цркве, чл. 16, 24 и 69. Уредбе о рачуноводству СПЦ њених установа и фондова, чл. 12 Уредбе о парохијском свештенству СПЦ, чл. 15, 17, 22, 25, 32, 33, 34, 47, 48 и 49 Крвичних правила СПЦ.

На ове пропусте и преступе, у више наврата, указивао је Епархијски управни одбор Епархије шумадијске позивајући да се матријално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, упозоравајући притом на могуће последице (КЕУО бр. 2446/24; КЕУО бр. 2544/24; КЕУО бр. 2752/24; КЕУО бр. 3070/24; КЕУО бр. 313/25).

Будући да је на основу чл. 203 Устава СПЦ, за ове преступе и пропусте одговоран у првом реду секретар ЦО јереј Никола Симић, који је морао знати и поучити одборнике црквеним прописима или у случају неслагања изјавити жалбу, односно предузети све што је потребно да се материјално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, што именовани није учинио ни после два састанка одржана у просторијама Епархије шумадијске 29. јануара 2025. године и 10. фебруара 2025. године, донета је горе наведена одлука.

Ово је иначе трећи пут да се против јереја Николе Симића покреће црквеносудски поступак, који као ни прва два, нема апсолутно никакве везе са студентима ни са компанијом Рио Тинто.

Први пут црквеносудски поступак против јереја Николе Симића покренут је 3. јануара 2016. године, због основане сумње да је починио преступе: 25, 27, 42, 56. Апостолског правила, 64 и 82. правила Светог Василија Великог, чл. 176 т. 1, 3 и 8, чл. 214 т. 1, 2, 3 и 4. Устава Српске Православне Цркве и чл. 10, 24, 25, 30 и 39 т. 1. Правила и поступка за црквене судове, када је стављен под забрану свештенослужења и предат на надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске (Ебр. 1704 од 25. децембра 2015. године).

На основу уверавања одборника ЦО жабарске, изнетих на састанку од 29. јануара 2016. године и извештаја братства Архијерејског намесништва опленачког бр. 53 од 8. фебруара 2016. године и бр. 77 од 10. марта 2016. године, као и на основу уверавања Архијерејског намесника опленачког од 11. марта 2016. године, да је јереј Никола Симић увидео своје грешке и у знатној мери уподобио своје владање свештеном чину у коме се налази, на основу 102 канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ донета је одлука, којом је јереју Николи Симићу са 18. мартом 2016. године, скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године).

Истом одлуком јереју Николи Симићу је предочено да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због којих је од 3. јануара 2016. године предат у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15), као и у случају било каквих преступа који би били у супротности са хришћанским именом и свештеним чином, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.

Због нових преступа које је у међувремену починио (фалсификовње докумената, неовлашћено коришћење података црквеноадминистративних јединица Епархије шумадијске као и матичних података Епархије шумадијске, одрицање послушности...), као и због понављања преступа због којих је већ био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), сходно одлуци ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године, јереј Никола Симић је са 1. новембром 2021. године, по други пут предат на поступак и надлежност Црквеног суда Епархије шумадијске и истом одлуком је стављен под забрану свештенослужења (КЕбр. 1533 од 21. новембра 2021. године).

На основу покајног писма које је јереј Никола Симић поднео 14. марта 2022. године (бр. 21 од 14. марта 2022. године), а у коме је признао све почињене преступе изразивши кајање за исте, на основу 102. канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, донета је одлука којом је јереју Николи Симићу скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 52 од 15. марта 2022. године).

Истом одлуком јереју Николи Симићу је поново напоменуто да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због преступа због којих је у два наврата предаван у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15; КЕбр. 1533/21) или у случају било ког другог преступа дефинисаног канонским предањем Цркве, Уставом СПЦ и Кривчним правилима СПЦ, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.

Трећи пут црквеносудски поступак против Николе Симића биће покренут од 1. марта 2025. године из горе наведених разлога.

На крају наглашавамо да све црквене епитимије, имају за циљ духовно исцељење и повратак на прави пут и да оне никако нису казне којима је циљ одмазда према било коме. У том смислу изражавамо наду да ће и јереј Никола Симић у данима Великог поста који су пред нама, кроз покајање и молитву спознати своје преступе и да ће се вратити на пут истинског свештенослужитеља олтара Божијег.

Информативна служба Епархије шумадијске

Са вером и надом у Васкрсење, обавештавамо јавност да је у четвртак недеље Сиропусне 27./14. фебруара 2025. године када наша Света Црква молитвено прославља празник Преподобног Аксентија и Светог Кирила словенског равноапостолног у преподневним часовима у УКЦ Крагујевац уснуо у Господу протојереј Александар Станковић умировљени парох шумаричке парохије.

Опширније …

Дана 27. фебруара 2025. године, у четвртак Сиропусне седмице, када наша Света Црква прославља Светог Кирила Словенског и Преподобног Авксентија, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ралетинац.

Високопреосвећеном Архијереју саслуживали су игуман манастира Денковац Високопреподобни архимандрит Онуфрије (Вранић), настојатељ манастира Шуљковац протосинђел Пајсије (Илић), архијерејски намесник левачки протојереј-ставрофор Милић Марковић и парох други рековачки јереј Милош Јелић.

Опширније …

У уторак, 25. фебруара 2025. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог Мелетија Антиохијског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу.

Нашем Архијереју саслуживали су: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, умировљени парох младеновачки протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мића Ћирковић, Архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, парох други међулушки јереј Милутин Гашевић, ђакон Стеван Илић, ђакон Александар Бабић и ђакон Саша Костадиновић.

Опширније …