У задужбини вође Првог Српског Устанка, Вожда Карађорђа, у понедељак, 21. септембра 2026. године, када наша Црква слави Рођење Пресвете Богородице, свечано је прослављена храмовна слава служењем Свете Литургије.
Евхаристијским сабрањем началствовао је старешина храма протојереј Остоја Пешић уз саслужење протојереја-ставрофора Тихомира Анђелковића, протојереја-ставрофора Слободана Богојевића, протонамесника Слободана Радивојевића, протонамесника Обрада Видаковића, јереја Уроша Костића и ђакона Стевана Илића.
Светој Литургији поред великог броја верног народа овог краја и околине присуствовали су и ЊКВ принц Михаило Карађорђевић и принцеза Љубица, министар културе у влади Републике Србије Г. Никола Селаковић, представници локалне самоуправе, као и ученици ОШ „Карађорђе“ са својим вероучитељима Г. Александром Алексићем и ученици СШ „Краљ Петар I“.
После прочитаног јеванђелског зачала верном народу о значају Рођења Пресвете Богородице беседио је протојереј Остоја Пешић:
„Браћо и сестре, данас се сабирамо у овом светом храму да прославимо Рођење Пресвете Богородице, Мајке Господа нашег Исуса Христа, и славу овога града. Данас Црква пред нас ставља једно Дете и открива нам велику тајну: Бог највећа дела почиње тихо. Не у сили и раскоши, него у породици, у дому, у детету. Из тог малог почетка доћи ће нам Спаситељ света.
Зато је сваки живот светиња. Свако дете није само наша радост и наша брига — оно је дар који нам је Бог поверио. Децо, добро слушајте: свет ће вам говорити да вредите онолико колико имате, како изгледате, колико сте успешни и колико вас други примећују. Не верујте у то. Ваша вредност није у новцу, телефону, одећи или туђем мишљењу. Ви сте створени по лику Божијем. Не стидите се крста, не стидите се молитве и не стидите се доброте. Боље је бити сам са Христом него окружен светом, а празан у души.
А родитељи, не заборавимо: деца не слушају само оно што им говоримо — она гледају оно што ми живимо. Ако виде молитву, научиће да се моле. Ако виде праштање, научиће да праштају. Ако виде да отац поштује мајку, а деца своје родитеље, научиће шта је љубав. Зато деци не остављајмо само имовину. Оставимо им веру, образ и пример. Јер шта вреди кућа без дома, а дом без љубави?
Пресвета Богородица нам показује пут. Њена величина није у власти, него у смирењу. Када јој је Бог открио вољу Своју, она није питала шта ће добити, колико ће је људи славити и шта ће свет рећи. Рекла је: „Нека ми буде по речи Твојој.“ У тим речима је тајна вере: човек постаје велики онда када своју вољу уме да принесе Богу.
И зато је Богородица блиска свакој мајци која стрепи за своје дете, сваком оцу који носи терет породице, сваком човеку који се бори са собом. Она зна шта је радост, али зна и шта је бол. Зна шта значи гледати Сина свога у страдању. Зато данас можемо да јој принесемо и своје радости и своје ране.
А када славимо славу овога града, сетимо се: град нису зидови. Град су људи. Ако човек поред нас гладује, а ми то не видимо — сиромашни смо сви. Ако нам стари живе сами — усамљен је цео град. Ако нам деца расту без љубави и смисла — будућност нам је празна. Зато нам данас не требају велике речи, него мали подвизи. Помири се са оним са ким си у свађи. Позови мајку. Загрли дете. Посети старога. Помози сиромашном. Реци „опрости“ док још имаш коме да кажеш. Не пролази поред туђе муке као да није твоја. То је вера. Јер хришћанство није само свећа коју запалимо у храму, него светлост коју понесемо из храма. Није само крсни знак, него живот под крстом. Није само реч „Господе“, него одговор на ту реч. И ако смо пали — устанимо. Ако смо погрешили — признајмо. Ако смо се удаљили — вратимо се. Покајање није понижење, него повратак Оцу. Бог не тражи човека који никада није пао. Тражи онога који после пада има снаге да устане. Јер шта вреди човеку да стекне цео свет, ако изгуби душу? Шта вреди богатство ако смо изгубили човечност? Шта вреди да деци оставимо све, ако им нисмо оставили пут којим ће ходити?
Зато данас, на Рођење Пресвете Богородице, нека се роди нешто ново у нама: уместо осуде — разумевање; уместо гордости — смирење; уместо страха — вера; уместо мржње — праштање. И када изађемо из овог храма, немојмо Бога оставити овде. Понесимо Га кући. Нека се по нама види да смо били пред Њим. Нека после нашег сусрета са човеком некоме буде лакше да живи, лакше да опрости и лакше да поверује.
Пресвета Богородице, покриј својим светим покровом нашу децу, наше породице, наш храм и овај град. Сачувај нас од раздора и очајања. Дај нам да не изгубимо душу док стичемо свет, да не изгубимо породицу док стичемо богатство и да не изгубимо Бога док тражимо срећу. Јер једнога дана све ће проћи: и новац, и куће, и титуле, и људска похвала. Остаће само љубав коју смо дали и добро које смо учинили. Зато живимо тако да после нас остане више светлости него што смо затекли.
Пресвета Богородице, моли Бога за нас! Амин”.
Велики број сабраног народа причестио се Светим Тајнама Христовим. После заамвоне молитве пошло се у крсни вход улицама Тополе.
Празник Рођења Пресвете Богородице у Тополи празнују као своју славу и Опшина Топола, тако да је пресечен колач и испред ове установа. Повратком у храм верни народ који је свечано прошао улицама Тополе присуствовао је и сечењу славског колача који су ове године као домаћини храмовне славе припремили Г. Горан Јовановић из Тополе и Г. Никола Радовић из Крагујевца. Сабрање је настављено славским ручком у ресторану „Језеро“ у Тополи.
Стеван Илић, ђакон
