У радости празника Рођења Пресвете Богородице, црква у Ђурђеву свечано је прославила своју славу. Око Свете Чаше коју је од свих и за све подизао митрполит шумадијски Господин Јован окупили су свештеници који су му саслуживали, а то су били: архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић из Тополе, протојереј-ставрофор Видоје Рајић из Лапова, протојереј Влада Бранисављевић из Раче, протонамесник Горан Живковић из Лапова, протођакон Иван Гашић и ђакон Марко Арсенић из Лапова.
Мноштво верног народа који је испунио цркву до последње места узносећи благодарност Господу и молитве Пресветој Богомајци, чијим је рођењем свету најављена зора нашега спасења.
На малом входу Његово Високопреосвештенство благоизволело је одликовати надлежног пароха јереја Мирољуба Блажића чином протонамесника за труд и рад око изградње црквене сале, као и за његово целокупно залагање око ове парохије и цркве.
Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У беседи после прочитаног Јеванђеља Високопреосвећени митрополит је рекао:
“Помаже Бог браћо и сестре.
Данас наша Црква, овај храм и ми сабрани у њему славимо празник Рођења Пресвете Богородице или како наш народ овај празник зове-Мала Госпојина. Рођење Пресвете Богородице је почетак нашега спасења, јер је она постала како кажу Свети оци: престо у кога је могао да се усели и да се настани на њему Син Божији, ради нас и ради нашега спасења. Она је оно што смо ми као људски род могли да принесемо на Престо Божији, она је оно што се може казати: амин, а амин значи нека тако буде. Заиста Пресвета Богородица по промислу Божијем је постала план домостроја спасења или речено српским језиком: план спасења рода људскога. Зато се и каже да све што је Господ Исус Христос чинио, чинио је и кроз Пресвету Богородицу. Она је икономија нашега спасења у односу на читав род људски. Као што је све чудесно у животу Пресвете Богородице, тако је и она чудом дошла у овај свет. Верујем да сви знамо да су њени родитељи дуго година била бездетни. Нису имали порода, а живели су праведно. Живели су праведно Јоаким и Ана и заиста Бог, браћо и сестре, све што чинимо у праведности, али не у својој, него у праведности Божијој, то ће Бог благословити кад-тад. Они људи који нису имали деце, у оно старо време, нарочито код Јевреја, сматрани су за оне које треба уклонити из друштва, јер су по тадашњем схватању људи који немају деце, грешници. Сматрали су да је Бог казнио такве људе те зато немају деце, због греха њиховог. Тако су родитељи Пресвете Богордице били испуњени стидом, што их је народ одстрањивао из своје средине.
Међутим, то није ништа пореметило најпре њихове међусобне односе, као што сви добро знамо да се због тако нечега поремете међусобни односи у брачној заједници. Њени родитељи нису престали, браћо и сестре, да се моле. Веровали су, а Бог је наградио њихову веру што им је подарио у времену да добију дете, када је по свој људској логици, по свој науци било то немогуће. Када ово говорим увек се сетим једне дивне композиције у храмовној цркви у Студеници, како Јоаким и Ана иду да приносе жртву као што је то био обичај у јеврејском народу.у зависности какавог је сталежа човек, да ли је богат или сиромашан. Онај који је био сиромашан није могао ништа друго да принесе него грлицу или голуба. Они су на тој композицији тако дивно приказани како долазе код јеврејског свештеника, а он их одбацује: "Ви сте грешници!", ви нисте народ, боље речено. Они и даље не посустају у својој вери. Како је то све дивно сликар насликао, Јоаким одлази код једног извора, а Ана код другог извора.
Сликар је то дивно приказао како се они моле. Нису они роптали на оне људе и оног свештеника којих је одбацио, него су се молили. Они су казали; "Господе, ми смо ту, ми ти се молимо, ми желимо; ако је то за добро рода људскога, Ти можеш учинити чудо!" Заиста Бог је учинио чудо, јер заиста браћо и сестре, како ми у Цркви певамо: "Бог где хоће, побеђује поредак природе." Браћо и сестре када се деси у нашем народу поремећај брачних односа, они људи који немају деце, они прибегавају свим средствима. Људски је то, свако жели да буде родитељ. Бити родитељ је велики дар Божији, али и велика одговорност. Назвати се само родитељ по имену и родити дете телесно само то заиста није у потпуности родитељство. Родити дете и васпитавати да зна ред и поредак. Прво у својој породици, а ако се научи реду и поретку у својој породици, научиће се реду и поретку и у селу и у држави и у Цркви. У супротоном увек ће што рекао народ наш: да штрчи. Сасвим је разумљиво што људи свим својим расположивим средствима желе да дођу до деце, а онда када то не уроди плодом, започињу често неспоразум и нажалост долази до прекида Богом благословене брачне заједнице.
Све вам ово говорим, браћо и сестре, да ни једнога тренутка у нашем животу без обзира шта нас снашло не смемо да изгубимо веру. Не смемо да изгубимо страх Божији, као што га нису изгубили родитељи Пресвете Богородице. Зато ми на данашњи празник у Цркви певамо: "Данас је почетак спасења нашега." Заиста, браћо и сестре, да није било Пресвете Богородице ми данас не бисмо били оно што јесмо. На првом месту не бисмо били хришћани. Да није било њеног рођења не би се родио ни Онај који се Родио у телу, а то је живи Бог. Да није било Пресвете Богородице не би било празника Божића, не би било ни празника Васкрса. Свети старац Јустин Ћелијски каже да је данашњи празник у маломе Божић и у маломе Васкрс. Заиста Бог је учинио чудо, родио је на чудесан начин Пресвету Богродицу, на чудесан, јер смо чули да њени родитељи нису дуго имали деце. Она је Благодатна Марија, како певамо или читамо у молитви Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријо. То је она која је благословена међу женама. Пазите! Која је храм Духа Светога и још олтар Бога Живог, која је трпеза Небеског Хлеба, а то је Христос. Она кивот, а у кивоту се чува нешто што је најзначајније. Која је кивот Светиње Божије, дрво најслађега плода, која је слава рода људског, похвала жена, источник девствености и чистоте. У њеној речи коју она изговара Светом архангелу Гаврили када је архангел рекао да ће родити Спаситеља света. Да ли се погордила што ће родити Спаситеља света? Не! Она је само у смирењу рекла архангелу: "Нека ми буде по речи твојој!" (Лк 1, 38) тј, нека ми буде по речи Господњој.
У овој речи изражен је сав живот Пресвете Богородице, јер је она цео свој живот живела по речи Божијој. Она је на свадби у Кани Галилејској рекла слугама када је нестало вина, значи нестало је и радости: "Све што вам рече (Он, Син мој) то чините!" (Јн 2, 5) Она је браћо и сестре, чинила све што Бог каже. Зато је браћо и сестре овим речима изражен цео њен живот. У тој речи је и њена молитва и њен подвиг и њена вера и њена увереност да у нашим животима, браћо и сестре, не бива како ми желимо, него бива по промислу Божијем. Треба да се на њу угледамо, јер треба нам њена помоћ. Требају нам њене молитве. Она је наша заступница пред Богом. Она је наша молитвеница. Она је мост преко кога је Господ сишао на земљу, ради нас и ради нашега спасења, али је она исти тај мост преко кога се Господ Вазнео на Небо.
Треба нам њена помоћ, браћо и сестре, зашто? Зато што смо данас разједињени. Много смо подељени, па се делимо на групе, те на партије. Много смо духовно раслабљени. Много смо постали завидни. Много смо постали горди и сујетни. Много све гледамо са неке висине. Просто желимо да владамо светом и народом, а најмање размишљамо да ли смо истински способни да владамо собом. Онај који није способан да влада са собом може ли се назвати човеком? Може ли се назвати људским бићем? Истина је да је лакше владати народима и другима, али је најтеже владати са собом. Зато Свети оци кажу: "Лакше је брдо ископати и поравнати, него себе смирити." Браћо и сестре, то што не владамо са собом, разлог је што немамо смирења. Смирење је управо Пресвету Богородицу учинило Богородицом: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој!" (Лк 1, 38)
Данас када кажемо: слуга или слушкиња ми мислимо да је то нешто погрдо, да је то нешто понижавајуће, али браћо и сестре, није. Слуга Божији значи бити узвишено биће, јер Господ гледа нас као слуге своје, али не као оне суге које не знају шта раде, већ као оне слуге које испуњавају вољу Божију, па зато, браћо и сестре, уместо смирења изабрали смо гордост. Нећу да послушам другога. Нећу да учиним оно што ми је други казао: урадио ово или уради оно или да још упростимо, кад ми неко каже: "Стани овде човече, овде ти је место, а ти и даље стојиш на своме и онако како мисиш!" Е, то значи да немамо смирења, драги моји, али и још нешто, а то је да немамо поштовања. Ако нам неко нешто каже и ако нам није по вољи ја ћу да га испоштујем. Он ако је рекао мени погрешно он ће за то одговарати, али ако ја испуним то послушање то што ми је други казао са љубављу, е онда ћу добити награду. Дакле, браћо и сестре, све мање желимо да слушамо друге, али зато слушамо себе и сматрамо да је оно што ја кажем и оно што ја учим једино исправно. Наш српски народ јако лепо говорио за тако тврдоглаве: "Њему и Свети Сава да отвори главу и каже: еј човече, Јоване, да ти додам мало памети, он ће рећи: не треба ми!"
Браћо и сестре имајући пре свега Пресвету Богородицу чије Рођење данас прослављамо, као нашу заштитницу, као наш покров којим нас она покрива, а њен је покров већи од васељене. Њено крило је веће од васељене. Њено крило је топлије, него крило рођене мајке-биолошке. Зашто? Зато што је она прво Мајка Божија, па тиме и мајка наша. Као заступница пред Богом она нам је дар да јој се молимо, онако као што се дете моли својој мајци. Ако то дете у смирењу затражи од мајке или оца, не могу отац и мајка да не испуне жељу. Али ако дете почне са гордошћу и каже: "Мораш да ми даш оче и мајко!" Прави родитељ неће да дозволи да се испуњава његова воља која није још зрела. Наша воља, такође, није зрела. Наша воља сазрева док смо год у животу. Браћо и сестре, треба да се угледамо на њу, тј. да се потрудимо колико је год могуће уз помоћ Божију и нашом молитвом да и ми идемо њеним стопама. Она шта је радила? Чистила је двориште, чистила просторије, али то је за мене понижење ако треба сада да почистим.
Погледајмо онда на ком нивоу моје и твоје смирење стоји у односу на Богородицу, браћо и сестре. Да живимо животом којим је она живела, а то је живот вере, и живот послушања, живот слушања. Наш народ каже: "Ко слуша тај не скита." Јесмо ли спремни да послушамо Бога? Бићемо спремни да послушамо Бога, ако смо спремни да послушамо другога, јер у том другом је Бог. Често говорим да преко тога другога долазимо до Бога, а до тог друога, опет долазимо преко Бога, браћо и сестре. Дакле, опет понављам, Пресвета Богородица је живела и била послушна речи Божијој. Речју Божијом Христос је оздрављао болеснике. Речју Божијом Он је мртве васкрсавао. Речју Својом Он је чуда чинио. Нека би Господ дао да увек и ми будемо у сталној молитви Пресветој Богородици. Имамо оне три речи које може свако, браћо и сестре, да научи, за то нам не треба школа, али то не значи да не треба да се школујемо и образујемо, али и неписмен човек ће да научи оне три речи које ће да говори стално: "Пресвета Богордице, спаси нас!" Да кажемо: "Пресвета Богородице, спаси ме!" Да се молимо: "Пресвета Богородице, спаси моју децу, мој пород! Научи мене и научи моју децу да живимо у заједници са Богом и са људима." Заста ове молитве Пресветој Богородици да буду са нама. Мајко Божија и наша. Пуна су уста мајке, наравно, оне деце која поштују мајку. Пуна су уста деце која воле своју мајку. Заволимо Бога, заволимо Пресвету Богородицу, па ћемо, онда лако заволети другога, и не само другога, него и непријатеља.
Зато Господ каже: "Волите само оне који вас воле." (Мт 5, 46) Ту најчешће падамо, јер волим онога који ми угађа онако како ја хоћу. Како би то наш народ рекао: који ми иде низ длаку. Господ каже: "Волите непријатеље." (Мт 5, 44) Волети непријатеља и научити се да волимо непријатеља то је висока наука. Она се учи не толико из књига колико се учи из Јеванђеља, колико су учи животом. Нека је срећан данашњи празник. Нека је срећна данашња слава овога храма. Нека је срећна слава и колачару данашњем, али нека је срећна слава свима нама, јер сви смо ми деца Мајке Божије, браћо и сестре. Зато се данас понашајмо као да смо данас на слави код своје мајке и свога родитеља. Нека нас она води у овом времену смутноме, претешкоме. Времену где нам је најчешће све обезвређено. У времену где нема вредности да направимо вредност. Живимо у времену када оно што је природно, претварамо у неприродно, а докле ћемо тако? Дотле, докле Господ буде имао стрпљења. Ми у Цркви певамо: "Слава Господи дуготрпљењу Твоме!" Замислите како се ми разгневимо на другога кад нам учини неко зло, а шта да кажемо кад би се Бог разљутио на нас овакве какви јесмо.
Бог је љубав, а љубав све воли, љубав све прашта, љубав подстиче човека да се стално исправља у своме животу. Човек ће ако има љубави на свакоме кораку да види своје недостатке, али горд човек не види своје недостатке, али зато види недостатке другога. Оће ли то тебе и мене да спасе? Неће. Ту је Бог Који је љубав, ту је Мајка Божија Пресвета Богородица и да стално говоримо оне три речи било да ходамо или ма шта у животу да чинимо да стално изговарамо: Пресвета Богородице, спаси нас!
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
После Причешћа верног народа, уследио је опход око цркве и ломљење славског колача кога је са вером и љубављу припремио колачра данашег дана и празника. Затим је Високопреосвећени митрополит шумадијски Господин Јован одликова Архијерејском Граматом захвалности оне који су се издвојили у свом труду за изградњу црквене сале.
Међу свим заслужнима посебно је одликовао орденом Вожда Карађорћа господна Ненада Савковића председника Скупштине Општине Рача који је родом Ђурђевац.
