На дан када у нашој Светој Цркви прослављамо Светог пророка Илију, 2. августа 2026. године, у Трнави је прослављена храмовна слава. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић уз саслуживање протојереја – ставрофора Раденка Гавриловића, протојереја – ставрофора Ђорђа Радишића, протојереја Ненада Савића и Дејана Динића, протонамесника Бранимира Товиловића и ђакона Стеван Илића.
Верном народу, који је испунио храм, у богонадахнутој беседи обратио се протојереј – ставрофор Раденко Гавриловић рекавши:
„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Радост је велика када се саберемо у свети храм Божији. То је радост свих хришћана, а нарочито вас који данас прослављате свога небеског заштитника, великог пророка Божијег Светог Илију. Данас је слава овога светога храма и слава вашега села.
Сваке године прослављамо овај свети дан, али сваке године треба да се подсетимо ко је био Свети пророк Илија, велики угодник Божији, ревнитељ за истину и правду, човек непоколебљиве вере и силни чудотворац.
Замислите, браћо и сестре, време у коме је живео. Цар Ахав је, под утицајем своје жене Језавеље, оставио веру у истинитога Бога и почео да служи идолима. Тада пред њега долази Свети пророк Илија и говори да ће се небо затворити и да неће бити ни росе ни кише док Господ не покаже своју милост. И заиста, три године и шест месеци не паде ни кап кише.
Замислите шта значи када се небо затвори. Ви који живите на селу добро знате колика је мука када киша изостане само неколико месеци. Земља попуца, њиве пресуше, стока нема воде ни паше, а човек са страхом гледа у небо. А замислите три године и шест месеци без кише. То је било велико страдање народа. После тога пророк Илија позива цара Ахава и сав народ на гору Кармил. Наредио је да се припреме два жртвеника. Вавилови пророци нека призивају свога бога да огњем са неба запали њихову жртву, а он ће се молити Господу Богу истинитоме. Читав дан су незнабожачки жреци викали, призивали своје богове и узалуд се мучили. Ништа се није догодило. А Свети пророк Илија се смирено помолио Господу и рекао: „Господе, покажи данас да си Ти једини истинити Бог.“ И одмах сиђе огањ са неба, спали жртву, дрва, камење, па чак и воду у каналу око жртвеника. Сав народ је пао ничице и узвикнуо: „Господ је Бог! Господ је Бог!“
Видите, браћо и сестре, какву је веру имао Свети пророк Илија. Ниједног тренутка није посумњао у Бога. Није се плашио ни цара, ни силника овога света, јер је знао да је истина Божија јача од сваке земаљске силе.
Зато и ми треба да се трудимо да увек будемо на страни истине, правде и Јеванђеља Христовог. Испричаћу вам један догађај коме сам и сам био сведок још као млад богослов.
У мом крају, у Босни, Свети Илија се одувек свечано прослављао. Тога дана нико није радио, јер је народ дубоко поштовао свога светитеља. Један човек је, међутим, мислио да је важније да тог дана покупи сено него да прослави празник. Организовао је родбину и отишао у поље да заврши посао. Када су се људи враћали из цркве, гледали су га и говорили: „Нека му Бог буде у помоћи.“ После извесног времена наишли су тамни облаци. Почела је јака киша, а затим су ударили громови. Један гром је ударио право у његов пласт сена. Сено је изгорело, изгорела су и кола, а пластови који су били поред њега остали су нетакнути. То је народ доживео као опомену Божију и од тада се тај догађај и данас препричава. Не зато да бисмо некога осуђивали, већ да бисмо научили да празнике Божије треба поштовати, а свете угоднике Божије са страхом Божијим и љубављу прослављати.
Зато вас, браћо и сестре, молим да чувате веру православну, да поштујете свога небеског заштитника Светог пророка Илију, да редовно долазите у храм, да се молите Богу и да своју децу учите молитви, честитости и љубави према Цркви.
Нека Свети пророк Илија својим молитвама чува ово село, ваше домове, ваше породице, њиве и винограде, да нас сачува од града, суше, сваке невоље и свакога зла, да нам измоли мир, здравље, слогу и благослов Божији.
Нека би Господ, молитвама Светог славног пророка Илије, благословио све вас и ваше домове, сада и увек и у векове векова.
Амин!”
Након беседе верни народ приступио је Светој Чаши спасења. Пред крај Свете Литургије свештеници и народ кренули су у крсни вход где су се помолили код споменика свим пострадалим мештанима у ратовима за ослобођење Србије од страних завојевача. Потом је уследила молитва са освећење и сечење славског колача. Великим трудом и љубављу старешине храма протојереја – ставрофора Слободана Богојевића и данашњих свечара Г. Душана и Милоша Благојевића из Трнаве, сви гости били су послужени славским ручком у трпезарији парохијског дома где је настављено данашње Литургијско сабрање.
Стеван Илић, ђакон
