У петак, 24. јула 2026. године, уочи празника Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је празнично бденије у храму Богородице Тројеручице у крагујевачком насељу Мале Пчелице.
Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, јеромонах Јован Прокин, протојереј Александар Мирковић, протојереј Срђан Тешић, јереј Милан Стојковић и ђакон Лазар Марјановић.
Пре почетка свечане празничне службе, Митрополит шумадијски је осветио ноов звоно за храм Пресвете Богородице Тројеручице.
По завршетку службе, Митрополит се обратио верном народу, рекавши:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, овим вечерњим богослужењем започели смо прослављање празника иконе Мајке Божије Тројеручице. То је уједно и слава овога светога храма, и зато смо се сабрали да се Богу помолимо и да се помолимо Пресветој Богородици, да нам она помогне. Ми, браћо и сестре, не можемо довољно да заблагодаримо Богу на томе што нам је даровао Своју Мајку – Пресвету Богородицу – да буде и наша Мајка, наша заштитница и наша молитвеница.
Она разуме свакога од нас боље него што ми разумемо себе. Боље него што мајка разуме своје дете – шта му недостаје, шта га боли, шта жели – чак и онда када дете не уме да каже: „мајко, боли ме“ или „хоћу ово“. Тако и Пресвета Богородица познаје наше срце, наше туге и наше радости. Зато у молитви Богородице Дјево чујемо речи: „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом…“ И та реч – радуј се – већ више од две хиљаде година одјекује у Цркви и упућена је свакоме од нас. Да се радујемо, браћо и сестре, што смо хришћани Да се радујемо што смо крштењем постали чланови Цркве. Да се радујемо што нам је Бог даровао Пресвету Богородицу да нам буде Мајка, заштитница и посредница. Она зна наше болове и наше туге боље него ми сами, али је потребно да је призивамо вером и молитвом. Потребно је да јој се обраћамо, да тражимо њену помоћ.
И она помаже. Јер, браћо и сестре, не може мајка да не помогне своме детету – макар то дете било и најгрешније. То је њено дете. Зато је на нама да се потрудимо да заиста будемо деца Пресвете Богородице. Да се духовно и вером приближавамо њој, да „седнемо у њено крило“. А крило Мајке Божије је најтоплије и најшире. Нема изговора да кажемо: „нема места за мене“. Има. Она је, како Црква каже, шира од небеса. Видимо то и на фрескама – „Шира од небеса“. Јер она је, благодаћу Духа Светога, у своју утробу сместила Онога који је несместив – самога Бога. И као што је она примила Бога у себе, тако и ми можемо да примимо Бога у своје срце. Наше срце је мало као орган, али када у њега сместимо Бога и Пресвету Богородицу, оно постаје шире од небеса.
Тада у нашем срцу има места за све: и за онога кога волимо, али и за онога кога не волимо. Јер хришћански је волети свакога, као што мајка воли своју децу – без обзира каква су. Зато, браћо и сестре, да се молимо и да благодаримо Богу што нам је даровао Пресвету Богородицу, да је имамо за своју Мајку и заштитницу.
Нека је срећна и благословена слава овога светога храма. Нека сте благословени ви који сте вечерас дошли, и који ћете, надам се, доћи и сутра, да се молите Богу, да се молите Мајци Божијој, да учествујете у Светој литургији и да се причестите. Јер и данас Пресвета Богородица понавља оно што је рекла у Кани Галилејској: „Што год вам каже, учините.“ Када је нестало вина, људи су били збуњени и постидели се. Али она је упутила на Христа. И Господ је, Својом силом, претворио воду у вино. Тако и ми, ако слушамо Бога и ако имамо Духа Светога у себи, можемо да се преображавамо, да постајемо бољи, да се уподобљавамо Богу и Мајци Божијој. Нека сте сви срећни и Богом благословени Амин.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
