Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом. А кад ово видјеше ученици Његови негодоваше говорећи: Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. А она изливши мирис на тијело моје учини то за мој погреб. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини. (Мт 26, 7).
На Свету и Велику Среду обичај је да се врши Света тајна јелеосвећења, у спомен на помазање самог Господа као припреме за спасоносно страдање и погреб. По овом лепом и свештеном обичају, на Велику Среду и дан Архангела Гаврила, 8. априла 2026. лета Господњег, служена је Света тајна јелеосвећења.
Све припреме су које су претходиле овом светом и великом дану у догађају су доведене до краја и порта храма је заиста била спремна да прими реке верника из свих крајева намесништва а и шире, на велико задовољство братства храма Св. арх. Гаврила на челу са старешином храма Мирком Тешићем, који су се искрено и радосно заузели око што бољег испуњења улоге домаћина и ове године.
Светом тајном је началствовао игуман манастира Ћелије Колубарске, протосинђел Евстатије Драгојевић а саслуживали су му протојерији ставрофори Радован Марковић из Јунковца, Мирко Тешић из Шопића, Мирослав Филиповић из Петке, протојереј Горан Радовановић из Шопића, протојереј Радивоје Стојадиновић из Вреоца и јеромонах Мардарије Јокић из манастира Ћелије Колубарске. Појали су појци храма светог арх. Гаврила из Шопића, а свој допринос лепоти и свечаности службе дали су и вероучитељи Живојин Јанковић и Драган Гајић као и студент Православног Богословског факултета Урош Стојадиновић.
На позив мајке Цркве која милује и спасава одазвали су се многи болни тражећи Лека, тужни и невољни тражећи Радост, стари и немоћни тражећи вечну Младост и Здравље, грешни тражећи Безгрешног, смртни тражећи Јачег од смрти ‒ Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живјеће.‟ (Јн 11, 25). Сви страдални од телесних и духовних невоља, који су дошли на помазање светим уљем на коме је благодат Божја су и добили утеху од самог Страдалника Господа Христа „чијом раном ми се исцелисмо‟ (Ис 53, 5) јер Он „болести наше носи и немоћи наше узе на се‟ (Ис 53, 4).
Отац Евстатије игуман манастира Ћелије, је у беседи говорио да треба бити свестан тежине греха које сви свакодневно чинимо, и озбиљних последица истог. Потребно нам је дакле непрестано лечење‒ покајање кроз Свете тајне Цркве и свете врлине. Управо то и јесте циљ овог сабрања на првом месту. А сходно томе се уклањају са грехом и саме недаће и болести у које смо упали. Лечећи душу најпре лечимо и тело. Господ жели да се сви људи спасу ради чега је и постао човек и прошао крсни пут носећи трнов венац, да би нас овенчао славом и даровао нам живот вечни.
Након срдачне и мудре поуке игумана Евстатија, он је позвао верни народ на Туцијаду ‒велико васкршње славље на Васкрсни понедељак у манастиру Ћелије којем ће се сви радовати а посебно најмлађи. Након тога извршено је помазање као круна читавог богослужења, на исцељење душе и тела и на живот вечни.
Драган Гајић, вероучитељ
