У понедељак, 16. марта 2026. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског Г. Јована, одржани су двадесет и други по реду разговори о вери – Упознајмо православље. Тема разговора била је страх и анксиозност, тј. да ли се сме хришћанин плашити, као важним питањима и искушењима савременог живота. Пошто је прошли сусрет био прожет питањима у вези са страхом и несигурношћи, одлучено је да овога пута упознамо разлику између благоразумног и оправданог страха са једне стране и паралишућег страха и анксиозности.
На самом почетку присутне је након прочитане молитве поздравио протонамесник Марко Јефтић, изразивши захвалност свима који су се поново у великом броју одазвали позиву. Он је у свом уводном слову изложио важне сегменте теме. Током уводног излагања било је речи о томе како се човек кроз историју суочавао са страхом и несигурношћу, али и о томе како православна духовност тумачи унутрашњи немир и анксиозност. Посебно је истакнуто да страх није само психолошко стање, већ и духовно искуство које је повезано са човековим односом према Богу, ближњима и самом животу. Кроз примере из Светог Писма и учења Светих Отаца наглашено је да православна традиција разликује страх који паралише човека од страха Божијег, који представља страхопоштовање и свест о Божијем присуству. Истовремено је указано на то да савремени човек, иако живи у технолошки развијеном свету, често носи велики унутрашњи немир, који је последица несигурности, усамљености и губитка духовног ослонца.
Након увода протнамесник Ненад Марковић је говорио о радости и срећи са једне и страху и анксиозности са друге странеОтац Ненад је упознао аудиторијум са замкама и опасностима које вребају када хришћански живот није искрен, а покајање лажно. Посебан део излагања био је посвећен духовним путевима превазилажења страха, међу којима су истакнути молитва, поверење у Божију промисао, литургијски живот Цркве, исповест и духовна трезвеност. Наглашено је и да Црква не одбацује савремену психологију и медицину, већ да човеково исцељење подразумева и духовну и психолошку димензију.
Дијалог је трајао два сата, а присутни су постављали питања и износили своја запажања о теми сусрета. Након предавања уследио је разговор са присутнима, током којег су учесници поделили своја размишљања и искуства, што је трибину учинило живом и садржајном. Овакви сусрети представљају важну прилику да се у духу заједнице разговара о темама које се тичу свакодневног живота и духовног раста, подсећајући нас да истински мир не долази само из спољашњих околности, већ из поверења у Бога и живог односа са Њим
Уочено је да су многи аспекти непознати и да је потребно у наредном периоду детаљно изложити све делове и особености хришћанског живота.
Изузетан одзив и учешће верника сведочи да истрајна, квалитетна и аутентична мисионарска активност даје многоструке плодове.
протонамесник Марко Јефтић
