У суботу крстопоклону, 14. марта 2026. године, када наша Света Црква молитвено прославља Свету преподобномученицу Евдокију, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у селу Ресник.
Митрополиту су на Литургији саслуживали пензионисани свештеник ставрофорни протојереј Драгослав Цветковић, архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, јереј Бојан Стојадиновић, војни свештеник јереј Милош Коцић, протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.
По прочитаној перикопи из Светога Јеванђеља, Митрополит је верни народ поучио пригодним речима:
“У име Оца и Сина и Светога Духа,
Браћо и сестре, нека нам буде на здравље и спасење ова служба Божија, да Света Литургија, коју данас овде служимо, да нам буде на здравље и очишћење грехова, Свето Причешће којим ћемо се ако Бог да данас причестити.
И дошли смо управо због тога у храм овај који је посвећен Покрову Мајке Божије, да су њему Богу молимо и да призовемо Пресвету Богородицу, да се она моли за нас. Молитве су нам увек потребне,браћо и сестре. А посебно су нам потребне молитва и пост.
Због овог периода васкршњег поста, у коме се налазимо, и кад постимо треба једно да знамо, а то је да не можемо да одвојимо пост од молитве или молитве од поста. Једно без другог није потпуно, једно без другог није спасоносно. И заиста и молитва и пост, браћо и сестре, кад постимо како треба и молимо како треба, они нам чисте и душу и тело. И кад постимо, ми се смиравамо тако. А кад се молимо, треба да се молимо у смирењу.
И то нам је, и кад се молимо, онда браћо и сестре, и постимо опет да поновим, нећемо онда гледати шта други ради, шта други чини, шта други говори већ ћемо гледати на себе. И о томе нам баш данашње ово Јеванђеље говори, које смо овде сада чули, браћо и сестре, а оно нам каже, када је Господ наш Исус Христос ходајући по земљи, а Он је три ипо године ходао под земљи и проповедао Јеванђеле, Он је, Христос је користио сваку прилику да поучи народ, и будући да је Христос увек био праћен народом Божијим, јер је народ Божији био гладан и жедан Речи Божије. Тако је био праћен од народа, да се и Христос, често повлачио да би се и Он насамо молио. А зашто то Бог чини, браћо и сестре? Да нам каже управо, да без молитве и без поста, буквално човек не постоји као икона Божија, јер молитва је, тако кажу Свети Оци, побожан разговор душе и човекове самоће.
И као што рекох да су многи људи пратили Господа Исуса Христа. Пратили су га како они који они који су искрено желели да Га виде и да Га чују, тако и они који су да осуђивали. Да свако његово чудо које Христос чинио, било да је Христос васкрсавао мртве, било да је лечио болеснике, оздрављавао, или још, како рече данашње Еванђеље, тада је са грешницима јео. И уместо народ да буде благодаран што Христос разговара са сваким, али га осуђују, а још кажу апостолима, тај ваш учитељ Христос, да је Он чудотворац, да је Он Бог, Он би знао да је то грешници за којима он разговара.
Другим речима, фарисеји су, браћо и сестре, хтели да кажу апостолима да је ваш учитељ Христос, није Бог. Али овај поступак Христов, видите толико је изазвао то негодовање код самозваних праведника. Овом конкретном случају, то су били фарисеји, па су, кажем, и приговарали Христу-Зашто он то чини? Зашто, каже, учитељ ваш с праведницима једе и пије. Оваквим питањима, фарисеји су, као што рекох, хтели да кажу да Христос није Бог. Хтели су да кажу- Христос ваљда треба да дође само ради праведника. А Христос то другачије каже- Нисам дошао ради праведника, него ради грешника. Праведницима не треба покајање, грешницима треба. Али да би се грешник покајао, неко треба да га упути на покајање. Треба да му каже шта је покајање. Да му каже да је усвари, браћо и сестре, покајање радовање,како то говори наш народ. Да, и покајање је највеће радост.
Јер када се човек покаје за неко зло, за некакви грех, и када тај грех истовари да тако кажем са себе- каква је радост у души његовој, у бићу његовом настаје, јер се ослободио терета. Зато свети оци кажу-Лакше је носити товаре на својим леђима, него носити зло, грех у срцу свом. Дакле, браће и сестре,све ово што је Христо чинио, Он то чини и са намером,да докаже, да им покаже-Немојте се ви који се правите праведнима, а правите се праведнима зато што се уздижете на праведницима, јер мислите ви сте праведни, а други су грешни. И тако и данас имамо људе који мисле, браће и сестре, ја сам праведан, ја нисам грешан, или кад учитамо неког јеси грешан, каже, па јесам, али нисам убио, нисам укроо, нисам ово, нисам оно.
Браће и сестре. Није само грех убиство. Итекако јесте. Има мноштво грехова које ми чинимо, а тако и да не знамо! А како ћемо да знамо, ако не знамо другачије? Како ћемо да знамо шта је добро, шта је зло, шта је грех и а шта није грех, ако не знамо шта је вера? И ако не живимо по вери, браћо и сестре, нећемо знати!
На ове речи ових фалисеја који су прекорно упућени Христу-Зашто ваш учитељи са грешницима једе и пије? Шта на те речи одговара бескрајна, да тако кажем, премудрост Божија. Зашто кажем премудрост Божија? Зато што Бог боље зна нас него ми себе. Зато што Бог боље познаје и твоје и моје срце, него што ми мислимо да познајемо.
И та премудрост Божија шта одговара тим фарисејима -Не требају здрави лекара, него болесни. Јели ово заиста онда, само Христос долази болесницима, мислећи на телесну болест. Не. Мисли се и на телесном, јер Бог оздрављује и тело, али прво оздрављује душу.
Јер сваки грех који човек учини, он тиме постаје духовни болесник. Али тако, овако презразиво, учинимо, правимо, кажемо нешто што није добро, учинимо што није добро, па кажемо то није ништа страшно. Дакле, браће и сестре, видите шта Господ каже, не требају здрави лекара него болесни.
Овим речима Христос хоће да каже браћо и сестре, тим фарисејима, па каже, што га осуђу, што говори, што разговара и једе са грешницима, хоће да каже, неопштити са грешницима недостојно је. А несагласно је са његовим човекољубљем, јер Бог воли подједнако и грешнике и праведнике, још и то да исправљати такве људе јесте дело које не само заслужује никакав прекор, не може да слухује никога. Исправити грешника, а то је заиста дело.
Али код може да исправи грешника? Онај који није толико грешан као ти људи, а нема човека без греха. Али и зато свети оци кажу-Исправи себе, па ћеш онда моћи да исправиш другог. Научи себе, па ћеш онда моћи да поучиш другог.
Све ово што је Господ рекао браћо и сестре, то је толико веома важно и неопходно и досттојно, да живимо, да се твудимо, да живимо колико је многуће правилни светотајинским хришћанским животом. т. И шта још Христос хоће да каже да не требају здрави лекаре? Хоће да каже браћо и сестре, да је и то наук, Христов наук, а то је да је грех главна болест. Грех главна болест, мада не значи да је свакој грех узрок болести. Ако читамо Јеванђеље је то можемо да видимо, али Христос хоће да каже да је болест човековог бића грех и да је од те болести у ствари пате сви људи.
Дакле браћо и сестре, овим речима Господ Христос мудро, али пазите мудро укорава, да тако кажемо фарисеје који само обманљиво сматрају себе за велике праведнике, којима нису потребни никакви лекови.
Дакле, онај, знате, исто болесник психички неће да узме лек. Врло тешко. Јер кад би психички болесници, а то је најтежна болест телесна, а то је уствари у исто време и духовна, кад би ти психички болесници признали да су болесни, упомагају, и толико, кад би признал да је грешна, али не само да каже то речима језиком, него да се то призна и да се покаже на делу, да заиста се каје што сам грехом повредио онога који ме највише воли, а то је Бог.
Зато се каже браћо и сестре да Бог заволе пре нас, него што ми заволесмо Њега. Браћо и сестре, човек који себе сматра праведним и духовно здравим, такав човек и не зна какав пакао, носи у себи. На земљи нема човека духовно потпуно здравог, то јесте потпуно безгрешног, јер као што рекох, сваки грех је уствари болест.
Јер Бог је нас без нас творио, али без нас неће да нас твори. Зато је сваки човек треба да схати да је он сарадник Божији. И кад год нешто радимо, чинимо добро, говоримо добро, ми сарађујемо са Богом, а кад говоримо и радимо што не треба, ми онда сарађујемо са Ђаволом.
Дакле, нема човека потпуно безгрешног. Христос је једини лекар душа и тела, и он хоће да излечи сваког човека без обзира. Бог не гледа браће и сестре, ни на боју Боже, он не гледа спољашњост. Бог гледа унутра, Бог гледа у наше срце. И какво нам је срце, односно, боље речено, ко је у мојем и твојем срцу, браће и сестре, ми томе не служимо. Ако је Бог, Бога служимо, а срце је најомиљенији дом Божији.
Али у срцу, није само Бог, у срцу бива и онај други. У срцу бива и добро и зло, и љубав и мржња. Шта ће човек да изабере, или боље речено, коме ће да служи, добру или злу, Богу или ђаволу, то је моје и твоје опредељење, то је слобода пред Богом.
Зато човек највише личи на Бога по управо датој слободи. Али заиста, најстрашније, кад човек злоупотреби своју конкретну и љубаву слободу, па мислије Богу да грање шта хоће, Богу да говори шта хоће, Богу да чини шта хоће. А видите како је то дивно, наш народ знао да каже, можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш.
Дакле, браће и сестре, Господ, понављам, каже: “Нисам дошао да зовем праведнике, него грешнике”. Он каже, браће и сестре, другим речима, фарисеји, који се сматрате праведнима Здрав човек, не тражи лек, само је питање, како он схвата, шта је здравље. Поготово, кад је у питању духовно здравље. Дакле, Господ долази да позива грешнике, да би њих призвао на покајање.
И поновићу, Господ подједнако воли праведнике и грешнике, по претвореној нашој људској логици, поставићу питање - Какав је тај Бог, који подједнако воли грешника и праведника? Људска логика – Дам ти, дај ми.
Или дам ти, мораш да ми даш. Он својом љубављу воли праведнике, да бих још више учврстио у својој праведниости.
Али он исто тако грешнике, не би ли грешник схватио, колико је то љубав Божија, па да се и они тргну од мржње, од злобе, од пакости и тако даље. И, дакле, Господ је дошао да нас призове покајању. И ево ми се налазимо ово, као што рекох на почетку благословеног периода васкршњег поста. А пост нас управо уводи у покјање.
Онај човек који не осећа да треба да се каје, тај човек, верујте, нема ни вере у себи, а нема ниљубав. Зашто? Па зато што да има љубави, другачије би и мислио и радио.
Али човек који хоће да се моли и пости, верујте, искрено, искрено кад то чини, проблеми нестају. Нестају. И зато нека нам буде благословен овај пост, да да у радости, понављам, и са лакоћом постиимо, да би очишћени и душом и телом дочекали најрадосни празник Хрстовог Васкрсења.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Окупљени народ је на позив “Са страхом Божијим и вером приступите”, приступио Светој Чаши вечнога живота.
Након Свете Литургије, у црквеној сали ресничког храма је уприличен ручак за све присутне трудом верних људи села Ресника са својим свештеником.
