Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован и братство Саборног храма, у Недељу Православља 1. марта 2026. године организовали су Литију у част победе коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.
У Саборном храму Успења Пресвете Богородице, са почетком у 16,оо часова почело је свечано вечерње богослужење на којем је началствовао протојереј Дејан Лукић, које је служено у част победе Православља над неправославнима, Крста над некрстом, Истине над лажју, Правде над неправдом. У наставку богослужења, Високопреосвећени митрополит Јован, свештенство и верни народ Епархије шумадијске кренули су у литију, носећи у рукама иконе светих на тај начин символизујући победу Православља.
По повратку Литије у храм, Високопреосвећени Митрополит Јован одслужио је Молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим, похвалу за све ревнитеље Православне вере. Синодикон је прочитао протонамесник Слободан Савић. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду.
По многољетствију које су ђакони Саборног храма произнели на крају службе, Митрополит шумадијски се свештенству, монаштву и верном народу обратио беседом:
“Нека је благословена вечерњашња литија коју смо учинили у овом преславном граду Крагујевцу. Чином литије, ношењем светих икона и појањем тропара и других црквених химни, показали смо, браћо и сестре, да се придружујемо светом народу Божијем који је у деветом веку, у дан победе Православља, прославио велики црквени догађај – окончање епохе иконоборства и потврду одлука Седмог васељенског сабора.
На Седмом васељенском сабору проглашен је догмат који нам сведочи да је Бог, поставши човек, остао изобразив, како то каже црквени речник. То значи да је својим оваплоћењем невидљиви и непојмљиви Господ примио човечански лик и да може бити представљен линијама и бојама. Не у виду обичног портрета, него у виду унутрашњег, царственог лика Божијег, како га Црква кроз свој духовни опит познаје и сведочи. Како је то дивно, браћо и сестре! Бог има лик, и тај лик можемо да гледамо.
Пред иконом, која изражава црквени опит и знање о Богу, можемо да преклонимо колена са љубављу, побожним трепетом и нежношћу. Бог је остао један од нас, не престајући притом да буде непојмљиви и велики Бог, сам живот и сама светлост, сама неприступност. А уз то нам је још у речима Старога завета откривено да смо створени по образу, по лику и по подобију Божијем.
Зато је сваки од нас икона Божија. Како је то дивно, браћо и сестре! Гледајући једни друге, као што гледамо иконе, можемо видом вере да видимо љубав, да видимо богопоштовање, да у другоме препознамо лик Божији. У Новом завету стоји реч да треба дати цару царево, а Богу Божије. Те речи изговорио је Спаситељ Христос када су Му показали новчић са изгравираним ликом римског цара. Господ је одговорио: дајте цару оно што носи печат овога света, печат земаљске власти, а Богу дајте оно што је запечаћено Његовим печатом.
А свако од нас носи у себи тај Божији печат. У свакоме од нас утиснут је лик Божији који нас чини Божијима. То не можемо дати никоме другоме осим Богу. Данашњи празник поштовања икона не говори само о насликаним иконама и о томе да је Бог остао изобразив јер је постао човек са човечанским лицем, него нас подсећа и на то како треба да се односимо према чињеници да је сваки од нас икона Божија.
Ако то освестимо у себи, ако се тога макар присетимо, како би требало да се односимо према себи и једни према другима! Данас је Недеља Православља, прва недеља Великог поста, посвећена нашој вери. Данас славимо све истине Православља и позивамо себе да се држимо свих догмата православне вере. Јер на данашњи дан Црква је у осмом и деветом веку коначно потврдила да ми, православни хришћани, верујемо да се лик Христов може изображавати на иконама и да се тим иконама клањамо.
Не правимо од њих идоле, него клањајући се пред иконама и целивајући их, узносимо себе у духовне висине и целивамо Самога Господа и светитеље Његове: Пресвету Богородицу, апостоле, ученике, исповеднике, мученике, учитеље и оце Цркве. Потврдивши поштовање икона као богоугодно, Црква је на сабору 842. године у Цариграду потврдила све истине православне вере.
Зато, браћо и сестре, идући у сусрет Васкрсењу Господа нашега Исуса Христа, на Недељу Православља исповедајмо своју веру у Свету Тројицу, живимо том вером и чувајмо своју веру, да би она чувала нас. Чувајмо мир Божији у себи и будимо у миру са Христом, па ће тај мир заживети и око нас. Ако нема мира међу нама, то је знак да нисмо у миру са Христом.
Пост постоји управо ради тога, а Недеља Православља нас позива да се одрекнемо свакога зла у себи, да зауставимо сваку злу помисао, сваку ружну и нечисту реч, свако зло дело. У томе ће нам највише помоћи ако чувамо веру православну и живимо православним животом.”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Уз похвалну песму «Тебе Бога хвалим», узнели смо молитву Свевечном Творцу због сачуване чистоте Православне вере.
По завршетку свечаног Молебна, старешина Саборног храма протојереј Дејан Марковић и братство Саборног храма, организовало је трпезу љубави за верни народ.
Срећко Зечевић, протојереј
