У уторак, 17. фебруара 2026. године, када Црква Христова молитвено прославља Преподобног Исидора Пелусиота, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету божанствену архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Панталејмона у Станову.
Митрополиту је саслуживало братство овог светог храма.
Након прочитане јеванђељске перикопе верном народу се надахнутом беседом обратио Митрополит Јован:
“Данашње Јеванђеље које смо данас чули нам говори како је Господ наш Исус Христос узишао на Гору Маслинску да се моли Богу. Ово је догађај који се догодио непосредно пред Христово страдање, са њим су изашли и ученици његови.
Чули смо данас ово потресно Јеванђеље како се то догодило пред страдање Христово и видели смо колико човек може да огугла у себи, да изда Господа. Јуда издао Господа а био апостол. Био је апостол само по имену а не по служењу. Апостол Петар чули смо који је тако био ревносан и често је говорио како он највише воли Господа, а Христос му каже: “Е мој Петре не уздај се у себе, немој да мислиш да си тако јак”. Чули смо данас у Јеванђељу да се Петар одрекао Христа, и то треба да нам буде пример да се случајно ми не одричемо Бога. Ми се одричемо Бога када не слушамо Бога и не живимо по Богу, по Јеванђељу и речи Христовој. Заиста он је хтео да охраби ученике и да их поучи у вери и рекао им да се моле и да не падну у искушење. Ми драга браћо и сестре не можемо се никада ослободити искушења, али да се молимо Богу, и да та искушења која нам наилазе да нам буду опомена што је на мене искушење у оном или овом облику. Наше је да се се молимо, и заиста браћо и сестре ово је једна кратка и јасна порука свима нама, сам Господ каже да је дејство молитве огромно, и да ће нас уствари молитва сачувати од искушења. А још када молитви придодамо пост, е то када човек чини како воли, када пости како треба, када се моли како треба, а и сам Господ Исус Христос каже да се демони највише плаше поста и молитве. Дакле, треба да се молимо каже Христос онако како се и он молио Оцу Своме Небескоме. Ако читамо Јеванђеље увек када је Господ хтео да учини неку чудо, он се прво молио Оцу Небескоме. А то нам говори да увек када нешто пипнемо или урадимо пре тога треба да се помолимо. Дакле, браћо и сестре ако се правилно и разумно молимо, све треба да чинимо разумно у животу, али да би све чинили разумно у животу морамо да се молимо и постимо, а када је човеку разум помућен он уопште не види себе. Зато је потребно када се молимо, ми када се молимо ми уствари разговарамо са Богом. Свети Оци кажу да је молитва разговор душе човекове са Богом. Ми ако се не молимо онда и не умемо да разговарамо са Богом. Молитва смирава човека и уствари молитве нема без смирења. Ми када се молимо ми се уздршавамо од празних речи, када се молимо нећемо да осуђујемо другога. Заиста,драга браћо и сестре молитва нас чува управо од тих штетних разговора. Молитва је најмоћнији покретач духовног живота, шта више сам духовни живот пре свега степен наше молитве. А када се молимо онда се заиста уздржавамо од сујете и егоизма. Дакле, ми духовно живимо у оној мери колио се молимо. Молитва најбоље решава задатке које нам поставља живот. У молитви човек налази ту духовну радост, он у молитви осећа присуство Бога. Ми у молитви грлимо Бога а грилимо и човека. Ми морамо да се трудимо, а ништа не можемо ако не трудимо ни пост ни молитва. Дакле,браћо и сестре молитвом све решавамо. Ако имамо љубави према Богу и ближњем, онда ћемо се молити Богу и за себе и за ближње. Молитва шири људско срце и чини га осетљим, ако нам је срце хладно оно неће ништа да осети. Молитва даје уму ту способност да осећа истину. То је благо које увек са нама, и нико нам молитву не може узети. Ако хоћемо да се молимо онда морамо прво да се смиримо, без смирења молитве нема, а молитва тражи смирење сабраност.
Драга браћо и сетре, ми се налазимо на прагу самог Васкршњег поста, ако се не будемо молили нећемо имати неке користи ни од поста, а пост је смисао поста је уздржање да не чинимо зло, и да нам Господ помогне да ову молитву коју данас служимо буде примљена пред Богом”.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ.
