У навечерје Савиндана 2026. године Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је празнично бденије у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Јагодини.
Архијереју Јовану су саслуживали протосинђел Пајсије Илић, архијерјски намесник белички Александар Гајић, протојереј, Милан Ђорђевић, протојереј и јереји Јован Кушић, Срђан Дангузовић и Миодраг Марковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић.
Чтецирали су теолози Бојан Тодоровић и Јован Ивановић, а појао је Свештенички хор Архијерејског намесништва Беличког са Небојшом Јаковљевићем, јерејен, парохом, Саборне цркве у Крагујевцу.
Високопреосвећени Митрополит се у беседи обратио верном народу окупљеном око свог пастиреначалника:
“Помаже вам Бог, браћо и сестре!
Овим вечерашњим богослужењем почели смо да прослављамо највећу личност из рода нашега. То је Свети Сава. Њега слави цео род људски. А кога бисмо пре славили из рода нашега него њега који је начелник рода нашега; који је начелник Српске помесне Цркве? Кога бисмо славили ако не њега, њега који нас је привео Христу, који нас је сродио са Христом? Кога бисмо славили ако не Светога Саву, јер да није било њега, ко зна у ког бога бисмо ми веровали? И ко зна какву бисмо веру имали. Али Свети Сава нас је привео вери у Христа Господа. И зато ми заиста можемо са поносом да кажемо да славимо Светог Саву. А њега не само да славе, него је то била једна светла личност, жива икона која је ишла овом српском земљом и то су приметили и други православни народи па га и они данас славе, али га поштују и они који нису православни. Њега поштују и муслимани. Зато треба да се радујемо што нам је Бог подарио Светога Саву. А ми њега славимо првенствено из разлога што је он прославио Бога и Бог њега прославио. Свети Сава је заиста диван светитељ међу Светима Божијим. Диван и предиван. Јер Свети Сава све што је имао давао је другима. Он је првенствено себе дао за Христа. С обзиром да живимо у времену оваквом какво јесте, данас као никада чини ми се, да се молимо њему да нас спасе. Да нас измири са собом, да нас измири са Богом и да нас измири једне са другима. Видите, велики су раздори у роду људском, нажалост и у роду српском. Али било је и тежих времена, и прилика и неприлика, у историји српског рода и у историји за ових 850 година а то је годишњица од рођења коју ове године славимо – 850 година од рођења Светога Саве. Ми Срби имамо на кога да се угледамо. Немамо потребе да лутамо. Све нас је Свети Сава учврстио у Христу, у вери, у Јеванђељу. Зато да га замолимо да се он моли Богу за нас. Није случајно онај сликар насликао ону дивну фреску како Свети Сава благосиља Српчад. Тај Свети Сава, није њему било лако да нам преда и веру и Јеванђеље јер смо ми надод који нисмо знали то све. Ми смо били пагани. Али Свети Сава је подигао цркве, школе и манастире. Он је децу учио како да пишу, како да говоре, како да ходају, како да се владају. Када молимо да нас мимоиђу невоље, било је невоља и биће, да знамо и да се сетимо наших Светих предака. Узмите мало само прочитајте историју српскога народа па ћете видети да је то једна мукотрајна, дуготрајна али истрајна историја. Видећете да је још много још горих прилика и неприлика било али српски народ је остао веран Цркви, веран Богу, веран Светом Сави. Није се одрекао ни када је био роб толико векова ономе који не зна ни за Бога ни за Цркву. Али га је тада одржала вера, оно што често говорим - да ми вером усељавамо Бога у себе. Док смо на путу Светога Саве, а он је пропутио наш пут - зато се каже да је он пут који води у живот вечни, док смо на путу Светога Саве, ми смо на путу Христовом. Скренимо ли са пута Светога Саве, ми смо скренули са пута Христовога. Јер Свети Сава није имао свој пут. Он је узио Христов пут. Он је узео јарам Христов, носио га. Узео је српски народ на своја плећа и изнео га. Зато да се радујемо што се сви можемо назвати децом Светога Саве. Али немојмо молим вас да се позивамо на Светог Саву кад треба да се надмудримо са неким. То што је ће ми да се зовемо Срби, Светосавци, православци, али да ли живимо онако како нам је Свети Сава наложио. Да ли идемо у цркву, као што је то учио Свети Сава? Да ли се редовно причешћујемо? Да ли се исповедамо? Да ли се кајемо? Да ли се миримо? А данас је мир потребан целом свету. А богме и у роду српском, и не само у роду српском, него и у српској кући. У српском дому је потребан мир. Видите и сами да нам је породица разбијена, сломљена, не зна се реда ни поретка. А тамо где нема реда и поретка, тамо нема ни породице, нема ни цркве, нема ни државе, јер поредак и ред чувају Цркву Христову ево више од две хиљаде година. Зато ми смо можда и немоћни да се снађемо у овим неприлика, говорим у глобалу, немоћни, али имамо некога ко је моћан. То је наш Свети Сава који је наш заштитник, који је наш посредник, који је наш милитвеник. Сетите се оне дивне песме Владике Николаја која каже како, када га светиељи моле пред Косовом, Свети Сава клечи и плаче. Пита га Господ: „Зашто плачеш, чедо моје Саво?“ – „Плачем, Господе, јер моји Срби оставише Цркву, моји Срби оставише ред, поредак, Јеванђеље, па зато плачем, Господе, да се смилујеш на њих. И смиловао се. Свети Сава се и данас моли за нас, али треба и ми да се искрено молимо Светом Сави, да му кажемо: „Свети Саво, помози, просвети моје очи, просвети мој ум, просвети моје срце, просвети мој разум да бих разумно могао и знао да верујем у Бога, да живим по Богу и да живим по Богу и да живим по Јеванђељу. Срећна слава и срећан Свети Сава.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након богослужења уследила је трпеза љубави са директорима образовно-васпитних установа на територији Архијерејског намесништва Беличког. О. Милан Ђорђевић је са својом братијом и одборницима Црквене општине Светих Апостола Петра и Павла све лепо организовао и приредио.
У наставку вечери уследио је врхунац претпразничног славља овога дана, а то је градска Светосавска академија у Културном центру „Светозар Марковић“ у Јагодини. У организацији јагодинског свештенства и вероучитеља на бини су се смењивали јагодниски ђаци – од оних најмањих и најслађих из најнижих разреда основних школа, преко оних старијих, све до средњошколаца који су већ и озбиљнији и одговорији у свему што раде. На академији су, поред бројног народа који је испунио салу тако да су многи програм пратили и стојећи, били присутни чланови управа школа, директори просветних установа, представници градске управе и друге високе званице.
Овом приликом се показала љубав свих оних који организују ову свечаност и учествују у њеној реализацији по 22. пут. Од техничке подршке из Култруног центра око звука и светла, преко брижних учитељица које се брину за сваки покрет својих ђака, до хоровођа и диригената који се упорно старају о музичком и духовном изразу својих музичких састава, те до професора књижевности који брину о свакој речи и начину на који се изговара. Ту су наравно вероучитељи и вероучитељице чије старање да све у организацији протекне у најбољем реду заслужује сваку 3похвалу. И упркос несавршеностима, свима је заједничка та љубав и посвећеност уметности која слави највећег из нашег рода – Светог Саву Првог.
Вероучитељ Угљеша Урошевић
