На Бадњи дан, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит Шумадијски Господин Јован у Саборном храму у Крагујевцу, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: протојереја – ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, старешине Саборног храма протојереја Дејана Марковића, протојереја Срећка Зечевића, јереја Небојше Јаковљевића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Лазара Марјановића.
У својој Архипастирској беседи Високопреосвећени Митрополит Јован је рекао:
„У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека је благословен данашњи празник, празник Бадњи дан, браћо и сестре. Нека је благословена и служба коју данас овде служимо, у овоме Саборном храму, уочи великог и веома значајног празника Рођења Господа нашега Исуса Христа – Божића. Данас се, браћо и сестре, завршава, боље речено, Божићни пост који је трајао, као што знамо, четрдесет дана. Ако смо за ових четрдесет дана заиста покушали да изменимо себе, макар колико-толико, да променимо лоше особине, лоше навике, ружне речи и ружне мисли, онда нам је пост заиста био благословен. Ако смо за ових четрдесет дана поста бар неколико пута дневно изговорили ону садржајну, веома садржајну молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога“, онда ће нас, браћо и сестре, Господ помиловати. Ако не тражимо помиловање од Бога, неће нас Бог ни помиловати. Као што, ако не тражимо спасење и не трудимо се око спасења, нећемо бити ни спасени. Сам је Господ рекао: „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете.“ А ми управо кроз молитву, кроз пост, кроз бдења и кроз хришћанске врлине тражимо Господа. Ми молимо Господа да нас помилује, браћо и сестре, а када изговарамо ову молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога или грешну“, један од светих отаца је рекао да се тада и сам ад, сам пакао, потреса. Зашто? Зато што се Господу обраћамо као грешници, као они који признају своју грешност. А ко није грешан? Ко може да каже да није грешан? Онај који је горд, који је сујетан, који мисли: „Нисам грешан“, или онај који каже: „Јесам грешан, али нисам убио, нисам урадио неке друге ствари“, као да је грех само један. Браћо и сестре, мноштво је грехова, и знаних и незнаних, које ми чинимо, а које су Богу знане.
И зато, браћо и сестре, нама је пост дат да очистимо и душу и тело, како бисмо у себе примили и доживели ону радост Витлејемске пећине, ону радост пастира који су чували своја стада када им је анђео дошао и јавио да се родио Спаситељ света. Заиста, није могло бити веће радости него да нам буде објављено оно чему су тежили, што су чекали и у шта су веровали хиљадама и хиљадама година људи, народ Божији. Чекали су долазак Месије, долазак Спаситеља света. Спаситељ је дошао, родио се међу нама, али се родио ради нас и ради нашега спасења, и зато је, браћо и сестре, Божић, како кажу Свети оци, основни празник из кога произилазе сви други празници које ми у току године прослављамо. Божић је дан када се Господ родио на земљи, дан када су се помирили небо и земља, дан када се човек помирио са Богом и прихватио Бога, и зато је Божић празник који ми прослављамо једном годишње, календарски, али Божић треба да прослављамо свакога дана. Јер ако се свакога дана не рађа Христос у нама, ми нисмо обновљени, ми још нисмо препорођени, ми се не рађамо за новога човека, а тај нови човек јесте Нови Адам, односно сам Господ наш Исус Христос. И зато је, браћо и сестре, Божић догађај над догађајима, како опет кажу Свети оци.
Све што се догађа са људима на земљи, сва збивања у свету од његовог настанка, као и само постојање света и човека, имају дубљи и далекосежнији смисао и своју сврху. Свет и човек створени су речју Божијом, обстају силом Божијом и живе промислом Божијим, и све што се са нама збива, браћо и сестре, збива се по Промислу Божијем. А да би човек могао да, макар делимично, докучи промисао Божији, потребно је да буде са Богом и да Бог буде са њим. Што је дубље присуство Божије у нама, то је и живот човека и творевине потпунији и ближи свом вечном смислу, циљу и назначењу у времену и простору. У свему постојећем уткана је Божанска љубав, јер се све из љубави рађа и настаје, и зато рођење у времену Господа нашега Исуса Христа, Сина Божијег, Онога кроз кога је све постало што је постало, јесте откривење пуноће управо те Божанске љубави. Љубав је свела Бога на земљу, љубав је Господа Христа одвела и на крст, и у гроб. Љубав Божија је Васкрсла Христа и вазнела Га на небо, али Он непрестано обитава и остаје у свету, браћо и сестре, кроз Цркву Своју и кроз свете тајне. Све обстаје, постоји и истински напредује, и свет и човек, само онда када у себи има љубав Божију. Ако постоји љубав према Богу, онда постоји и љубав према ближњем. Ако нема љубави према Богу, не можемо се заваравати и говорити да имамо љубав према ближњем. А када имамо љубав једни према другима, онда ћемо пазити једни на друге, пазићемо како се понашамо и како се опходимо једни према другима, пазићемо шта говоримо, шта мислимо и шта чинимо, браћо и сестре.
На све то нас упућује овај предивни празник који је пред нама, празник Рођења Христовога, празник Божића. Славећи Божић, браћо и сестре, ми се увек изнова подсећамо на ону неизрециву, свеобухватну и све прожимајућу божанску љубав и прослављамо љубав којом нас је Бог заволео пре постања света, века и човека. Зато се и каже да је Он нас заволео пре него што смо ми заволели Њега, и зато нас је створио да будемо носиоци и преносиоци љубави. То никада не смемо сметнути с ума, чак ни онда када погрешимо и када се огрешимо о Бога и о ближњега, јер тада не смемо пасти у очајање и рећи да нас Бог више не воли. Бог није као човек да час воли, а час не воли, него Он непрестано воли, јер је Он љубав, а љубав подједнако обухвата и праведника и грешника. Зато, браћо и сестре, заволимо Божић, јер ћемо тако заволети и ближњега свога, али је потребно да свакога дана доживљавамо рађање Христа у нама, јер све што се не рађа и не обнавља осуђено је на пропадање. Као што народ који се не обнавља ишчезава, тако и човек који се духовно не рађа пропада, и зато је потребно да непрестано обнављамо у себи рађање Господа Христа, како бисмо се ми родили и препородили, и сродили са Богом и са ближњима. Зато волимо једни друге, браћо и сестре, да бисмо једнодушно исповедали Оца и Сина и Светога Духа, Бога љубави, и да бисмо волели једни друге љубављу којом нас је Бог заволео у Сину Своме Јединородном. Бог је из љубави послао Сина Свога да се роди на земљи, да буде одбачен, понижаван, гоњен и клеветан, па чак и називан злим, и све то ради нас и ради нашега спасења. Зато прихватимо Господа Христа онако како је Он прихватио и оне који су Га волели и оне који су Га мрзели, јер Бог све подједнако воли. Син Божији је рођен од Пресвете, Пречисте и Благословене Дјеве Богородице, и зато ми, славећи Божић, одмах након тога прослављамо и Мајку Божију која Га је родила. Нека нам ова данашња служба и овај празник Бадњега дана буду на спасење, нека буду дан нашег мирења са Богом и једних са другима, и нека се, као што ћемо вечерас палити бадњаке, у нама запали божански огањ који ће у нама горети и светлити и онда када као људи паднемо, јер док у себи носимо тај огањ Божији, у нама је Бог, а без њега смо у тами. Господ је дошао да разагна таму из човека и из света, а на нама је да ли ћемо ту светлост коју нам је даровао рођењем Сина Свога очувати и носити у себи.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На Бадње вече, свештенство престоног града Крагујевца, заједно са протојерејем-ставрофором Душаном Илићем, окупило се, како би, као што су некада мудраци кренули у сусрет Богомладенцу Христу, и они кренули у сусрет своме Митрополиту и благовестили рађање Онога пред ким трепти васељена, унели бадњак у Епископски двор.
Након уношења бадњака и поуке о значају празника Телесног рођења Господа Исуса Христа, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован је заједно са свештенством Саборног храма служио празнично бденије, уз присуство мноштва верника. Бденије које је служено састоји се из Великог повечерја и јутрења са првим часом. На великом повечерју свечано се пева песма пророка Исаије: С нама је Бог, разумејте, народи, и покорите се, чујте до крајева земље и ојачавши покорите се...
После завршеног бденија Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, Градоначалник града Крагујевца Господин Никола Дашић, председник Црквеног одбора Саборног храма др Марко Петровић, испред Саборног храма принели су бадњак на ватру. Митрополоит Јован је премазао бадњак медом и залио вином и уз песму Дечијег хора Саборног храма, свима пожелео срећно Бадње вече, речима: Мир Божији – Христос се роди! Јер сви ми окупљени око бадњака као једна духовна породица, треба да будемо окупљени око Христа Богомладенца у миру, слози и љубави.
Срећко Зечевић, протојереј
