У суботу, 22. новембра 2025. године, на празник Светог Нектарија Егинског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Светог Нектарија Егинског при Универзитетско-клиничком центру Крагујевац.
Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор Рајко Стефановић, протојереј Дејан Марковић и протођакон Иван Гашић.
Након прочитаног Јеванђељског зачала, Митрополит Јован је рекао:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас, браћо и сестре, прослављамо Светог Нектарија Егинског. Зашто је Свети Нектарије био тако велики? Зато што је Бога носио у себи, зато што је Богом живео, зато што је волео Бога и волео ближње. Величина његовог живота пројавила се и у чудотворству које му је Господ даровао преко његових светих моштију. И данас бивају многа исцељења силом и благодаћу Божијом, молитвама Светог Нектарија. И заиста, он и данас чудотвори, браћо и сестре, силом Божијом и силом Духа Светога. Свако ће осетити његову благодат и чудотворство у мери своје вере, јер све бива по вери. Зато и Господ каже: „Све је могуће ономе који верује“, а ономе који не верује — ништа није могуће. Хоћу да кажем: ако немамо веру у Бога, ако немамо веру у светитеље и угоднике Божије, узалуд је што одлазимо у светиње да се поклонимо. Али, ја знам да народ ка светињама покреће управо вера. Место освећује светитељ, али и човек својом вером освећује место. То можемо видети и кроз пример Светог Нектарија. Он није осветио само Егину — он освећује свако место до којег стигну његове мошти и где се народ с вером њему обраћа. Свети Нектарије је заиста велики чудотворац.
И можемо да се запитамо: да ли је био већи чудотворац док је ходио овом земљом, или је још већи сада, када је пред Господом и кад се моли за нас? Његово чудотворство је толико велико да људски језик, чини ми се, не може у потпуности да опише sva та дела која он чини благодаћу Божијом, силом Духа Светога. Свети Нектарије, браћо и сестре, можемо слободно рећи, јесте попут компаса који показује прави смер. Он је једна од оних сјајних звезда Цркве Христове која нас увек упућује да целим својим бићем треба да тежимо да се уподобљујемо Богу. А данашњи човек, чини ми се, све више настоји да се уподоби другоме човеку, да се прилагоди људима, док Бога оставља негде по страни. Каже: „Њему ћу се уподобити касније, важно ми је шта људи мисле, шта људи говоре.“ Али шта нам вреди људска похвала? Вредност има само онда када је она плод благодати Божије која је у човеку. Ђаба нам је да нас цео свет хвали ако нас не похвали Господ. А Господ ће нас похвалити, браћо и сестре, по мери нашег живота, наше вере, нашег труда, љубави и наде у Бога. И заиста, Црква Христова није била богата светитељима само у првим вековима, већ је богата и данас. То нам је велика утеха: Господ у своје време и на сваком месту пројављује светитеље, који нам показују пут и укрепљују нашу веру. Он није живео за себе толико, колико је живео за Бога, за Цркву и за ближњега. Живео је тако да својим делима покаже како је дивно живети у Богу и живети са Богом. Како је то заиста прекрасно, браћо и сестре, када је човек испуњен Богом. А када је испуњен Богом, онда је цело његово биће прожето Божијом благодаћу, и у њему нема празнине. А када нисмо испуњени Богом, онда смо, на жалост, испуњени собом. Тада у нама зјапи празнина коју нечастива сила користи да се усели у нас и да нас испуни собом. А нечастива сила неће Бога, неће љубав; она хоће мржњу. Неће добро, него зло, браћо и сестре. Зато се трудимо да живимо и да се молимо Богу да нас Господ испуни Собом. Господ ће услишити нашу молитву само ако је она повезана са умом и срцем. То је права молитва — она која спаја ум и срце. А када је молитва таква, онда човеков ум стално стоји пред Богом. Неко ће рећи: како може ум стално да се моли, кад радимо овај или онај посао? Да, може. Бог нам је дао ум да га употребимо на добро, и он се моли чак и онда када човек телесно ослаби у својој молитви. Браћо и сестре, Свети Нектарије је личност не само Егине, него читавог васељенског православног рода. Он је постао неугасиви светионик вере, иако су га људи прогањали и омаловажавали. Замислите — таквог једног светитеља су многи презирали, али он је смирено све подносио. И управо нам је то пример да Господ не суди као што људи суде, него по унутрашњости човека. Сви који су осуђивали Светог Нектарија — узмите његово житије и прочитајте — видеће како је све подносио у смирењу. Знао је да му не треба награда од људи, већ од Бога. И заиста, браћо и сестре, добио је награду: добио је благодат чудотворства, добио је дар да му тело остане нетрулежно, тело преко којег, као што рекох, и данас делује благодат Духа Светога. Кроз његово нетрулежно тело, Свети Нектарије сведочи да је жив Бог наш.
Да је жив Бог наш и да је Господ вечно диван у светима својим. Зато и певамо: „Диван је Бог у светима својим.“ А можемо, са људске стране, додати: диван и предиван Господ у Светом Нектарију. И он је, браћо и сестре, заиста вечно диван у светима својим. Срца светих људи замирисала су миомирисом утехе и исцељења. Како је дивно учествовати на Светој Литургији, бити у храму Божијем, који је у ствари свитај Царства Божијег. Како је дивно што и данас учествујемо овде, у овом светом храму, посвећеном овом великом и дивном светитељу”.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
