На дан празника Сабора светог архангела Михаила и свих небеских сила бестелесних, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован је свештенослужио у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереји Слободан Раковић и Александар Миловановић, протонамесник Немања Искић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.
Својим појањем су ово Свето Литургијско сабрање увеличали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда
Митрополит је данашњим свечарима честитао крсну славу и потом их поучио својом беседом о празнику.
„Браћо и сестре, срећан празник Сабора светог Архангела Михаила, или како то наш народ назива – Аранђеловдан.
Срећна слава нашем проти Мићи и његовој Марици.
Срећна слава свима вама који данас славите светог Архангела Михаила као своју крсну славу. Нека вас свети Архангел Михаило са осталим небеским силама чува од искушења, од невоља, од патњи и од болести. Нека вас заклања он својим анђелским крилима и да вас уведе све у Царство Небеско. Срећно и наше данашње сабрање, браћо и сестре, у овом предивном храму, у коме смо се сабрали да се Богу молимо. Да прославимо Бога, живога Бога, Творца Неба и Земље и свих нас. Да се помолимо Богу и мајци Божијој, и да се помолимо Богу и нашем Архангелу Михаилу, да нас они чувају, да нас они упућују на добро, да бдију над нама, а они бдију над нама, Бог бдије над нама непрестано, али зато и ми треба да бдимо – да бдимо над собом, да пазимо на свој живот, на то како живимо, шта радимо, како мислимо, шта говоримо и тако даље.
И свети анђели, које данас прослављамо, браћо и сестре, те духовне силе, духовна створења, која су се једанпут за свагда определили да буду потпуно послушни вољи Божјој. А воља Божија је хтела да анђели служе спасењу света и човека. Анђели су весници Божији, они јављају вољу Божију народу. И онај човек, хришћанин, који слуша вољу Божију и живи по вољи Божијој, тај не живи по својој вољи. Наша људска воља је превртљива – час је оваква, час онаква. Али Божанска воља, воља Божија, јесте да се сви спасу и дођу до познања истине, како нас учи свето Јеванђеље. И зато ми у најзначајнијој нашој молитви – Оче наш – како кажемо: „Да буде воља Твоја, као на Небу, тако и на Земљи.“ То значи другим речима да смо позвани, иако живимо у овом свету, варљивом свету, свету који лежи у злу како каже Јеванђеље, да живимо мислећи на онај горњи свет. Јер овај свет је од данас до сутра, а онај је непролазан. Свети оци кажу: „Хришћани треба да ходају земљом, а да мисле на Небо“. А ми заиста, ако стално мислимо на Небо, браћо и сестре, онда ћемо мислити и на себе. Онда ћемо мислити на своје поступке, на своје мисли, речи и дела. У данашњем поучном Јеванђељу, које смо чули, како је Господ наш Исус Христос молитвом се обратио своме Оцу небеском и рекавши: „Хвалим Те, Оче Неба и Земље, што си сакрио ово од мудрих, а открио онима који су безазлени.“ Пазите, браћо и сестре – открио онима који су безазлени. То јест, открио деци Божјој, која су без злобе, јер деца су симбол безазлености. Зато и Христос каже свима нама у Јеванђељу – ако не будемо као деца, нећемо ући у Царство Небеско. Не мисли Бог да се вратимо у онај детињи узраст, већ да будемо у незлобивости. Онај човек који нема злобе у себи, заиста је Божји човек. Човек који не само да неће зло да учини, него неће другоме зло ни да га помисли. Јер све почиње од наших мисли. Ако не сасецамо наше ружне мисли, него их пустимо да у нама пусте корена, онда ће те мисли прећи у ружне речи, а после речи прелазе у дела. И заиста, када Господ каже: „Оче што си сакрио од мудрих“, тиме нам показује да су многе тајне скривене од „мудрих“ који су разумни или који мисле да су мудри. Онај који умисли да је мудар, а своју мудрост није проверио Богом, Јеванђељем и Црквом – његова мудрост ће га одвести на ону другу страну браћо и сестре.
Мудар човек он никада неће да се хвали својом мудрошћу, али он живи мудрошћу и он мудрост произноси животом својим и тиме најбоље сведочи и онима који су око њега да се не узносе својом мудрошћу. Јер чим човек понесе својом мудрошћу као нешто своје, а не Божије, такав човек улази у најстрашнији грех – грех гордости. Грех који је основ свих грехова наших. Од гордости све почиње. Гордост одваја човека од Бога, а онда га удаљава и од себе самога, од ближњих, од породице. Горд човек само мисли о себи да је он најбољи, најзначајнији итд. Зато Бог открива тајне онима који су невинога и чистога и безазленог срца. Јер у срцу човековом је све сабрано: Бог и ђаво, љубав и мржња, доброта и злоба. Све је то у срцу човековом само зависи шта човек изабере од тога што у његовом срцу и чиме човек живи браћо и сестре. Многе су ствари скривене од људског ума, од људског разума, а једна од тих тајни која је сакривена од разумних људи јесте тајна наше небеске браће – светих анђела и арханђела, херувима и серафима и које ми прослављамо. Они су наша небеска браћа, која су створена руком Божијом, када је Бог створио небо и земљу. Под небом, када читамо то у Јеванђељу, Богомудри људи су управо подразумевали небеску анђелску војску – нашу небеску браћу, која потврђују да човек није сам у васиони као једино разумно биће и да постоји прожимање, да тако кажем, између земаљске и небеске браће, између анђелске војске и људи који су на земљи. Браћо и сестре, свакоме од нас Бог је даровао свог анђела чувара, кога ми примамо у светом крштењу. А он, Бог, дао нам је анђела да нас чува. Да ли ми о томе размишљамо и како поступамо према том нашем анђелу? Анђели су невидљива бића, браћо и сестре, немају они тела као ми, али управо зато што немају тела, могу се јавити на сваком месту. Анђели су невидљиви, али су свуда присутни. И зато кажем – како се ми опходимо према том анђелу чувару? Да ли се бар неки пут сетимо да кажемо: „Анђеле мој свети, чувај ме“, или „Анђеле мој, сачувај ме“, или заборавимо на тог свог анђела чувара?
Браћо и сестре, безбројни су сведоци те велике и свете истине – да је наш живот сједињен са животом Архангела Михаила, да небеске силе уграђују себе, силом Божијом и Божијим благословом, у творевину, нарочито у људску историју. Да, анђели су темељени у људску историју и људски живот. Постоји девет чинова, како ми у цркви исповедамо – девет анђелских чинова. Међу њима посебно место заузима свети Архангел Михаило, а сви заједно анђели једним устима и једним срцем прослављају Оца и Сина и Духа Светога. То је потврђено онда када је један од анђела одрекао послушност Богу. Звао се Сатанаило и постао је од Сатанаила – Сатана. То „ило“ је јеврејска реч која значи божанство. Када се он одрекао Бога, када је послушао не Бога него оног ђавола који му је говорио да ће он бити уместо Бога, човек се брзо полакоми, браћо и сестре. Брзо се полакомимо, и шта је било? Господ га је, каже, изагнао из раја. И он је, како каже Јеванђеље, пао са неба као муња. Тај Сатана, тај Луцифер, како још га назива Црква, отпао је када се одрекао Бога и када је престао да гледа лице Божије. Тада је, како нас учи Црква, свети Архангел Михаило, кога данас прослављамо, са својом војском анђелском узвикнуо: „Стојмо добро, стојмо са страхом!“ И тиме је призвао све остале небеске силе, Свети Архангел Михаило, архангелске да стану са Божијим страхом и да запевају ону заиста дивну песму, браћо и сестре, коју ми певамо непрекидно на светој литургији. А ту песму ћемо и данас чути. Она гласи: „Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Божије.“ Ангелска песма која постоји, али треба да буде и наша песма, драги моји. То је песма коју поје небеска војска око престола Божијег, неизрецивог и неисказаног, а онда и ми овде на земљи. Та њихова браћа јесу анђели наши, па и ми, на њихов начин изображевајући, и ми такође појемо ту песму тако да одјекује иста песма и славославље Богу како на небу тако и на земљи. И заиста, када смо ми на литургији певамо ту песму, са нама певају анђели. Зато нас Литургија учи да требамо да будемо целосни на Литургији. Литургија неће половичног човека, неће растројеног човека, него хоће целог – сабраног човека, сабраног са осећањем када смо на Литургији већ закорачили у Царство Небеско. Литургија спушта Небо на земљу и земљу уздиже на Небо. Па има ли веће радости од тога да учествујемо на Литургији? Слушајући ту анђелску песму, коју ми такође поздрављамо, анђелске силе, а они поздрављају нас. Што и ми углас певамо: „Свет, свет, свет, си Боже наш.“ Зато, браћо и сестре, имајмо увек на уму да са нама саслужују анђели. Неко ће рећи: „Па не видим их.“ Па не можеш ни да их видиш. Они су бестелесни – зато их не видимо телесним очима. Ни Бога не можемо видети телесним очима. Још у Старом Завету је речено „Не може човек видети лице Божије и остати жив“, али имамо оне друге очи, којима ми можемо сагледати Бога и анђеле онолико колико смо спремни да их поднесемо у смислу какву веру имамо браћо и сестре. Јер ми видимо Бога онолико колико га осећамо у себи и колико живимо са Богом.
Дакле, браћо и сестре, замолимо светог Архангела Михаила да нас са својом небеском војском чува у овом нашем како бих рекао турбулентном животу, а и ми да се молимо нашем анђелу, кога смо на крштењу примили, да нас води и руководи да не залутамо. Живимо у врло варљивом времену, у времену где је скоро све замењено, где је оно што је вредело као врлина постало нешто друго. Где је оно што је вредело као врлина данас промовишемо у нешто друго. Живимо у времену где је све обезвређено и замењено, наш стари човек је говорио: „Оно чега се паметан стиди – тиме се луд поноси.“ Ми имамо чиме да се поносимо – Богом, светима, Црквом и Јеванђељем. Имамо чиме да се поносимо, јер ако живимо Јеванђељем ми живимо Христом. Зато нека нас свети анђели Божији чувају. Ако немамо анђеле уз себе, доћи ће они други анђели – који нас неће упућивати на добро, него ће нас упућивати на зло. Који ће нам говорити говори добро о Богу, говори добро о човеку, него ће нам говорити говори зло о Богу и зло о човеку.
Данас је празник Сабора светог Архангела Михаила. Да га замолимо да нас прими у свој сабор, да би и ми саборно могли прослављати име Божије. А када прослављамо име Божије како треба како нас учи Црква, онда ћемо прославити и човека као икону Божију. Човек је слика Божија, прилика Божија, јер смо икона Божија. Сваки човек је икона Божија, браћо и сестре. А знамо како се понашамо пред иконом – са поштовањем, са вером, са искреношћу. Тако треба да поступамо и једни према другима. И ако тако поступамо, онда ће нам све бити благословено браћо и сестре. Тада неће бити места за ратовање, оговарање, осуђивање, него ћемо већ овде започети да живимо вечним животом.
Бог вас благословио и срећна слава.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије Митрополит Јован је пререзао славски колач старешини храма Архијерејском намеснику протојереју-ставрофору Мићи Ћирковићу и протиници Марици, чији је потом био увежени и драг гост за славском трпезом.
протонемсник Немања Искић
