У четвртак 20. новембра 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске.
Беседом се верном народу обратио Високопреосвећени Митрополит Јован рекавши:
„Свети апостол Павле, мало пре прочитаном Апостолу, говори нам који су то плодови Духа Светога и набраја, између осталог, па каже плодови Духа Светога су љубав, мир, радост, кротост, уздржање и тако даље… Вера, наравно, на првом месту. И заиста, када чујемо ове савете св. Апостола Павла и удубимо се у суштину ових речи ми видимо колики је значај за човека када у себи има Духа Светога. Када је човек испуњен Духом Светим, онда је он заиста испуњен Богом. Он је испуњен Небом. Он је испуњен заиста свим овим врлинама које набраја у св. Апостол Павле. Јер, ако га има, који има тог Духа Светога, он има управо и све ове плодове. Без Духа Светога, човек је мртав. Дух је Свети тај који оживљава, који оживотворава. Дух је Свети тај који чисти. И зато ми свако богослужење почињемо молитвом призивом Духа Светога, где између остало кажемо “Дођи Душе Свети и усели се у нас и очисти нас о сваке нечистоте”. Пазите, Дух Свети значи “Чисти нас”. И заиста, браћо и сестре, ко нема Духа Светога, он нема ни ових плодова. Ако нема ових плодова, он нема ни једне хришћанске врлине. А ми без ових плодова и без хришћанских врлина не можемо да рачунамо да ће нас Бог спасити.
Заиста, без Духа Светога, Дух човеков се, како кажу Свети Оци, распада се и расипа се кроз грехе и враћа се у небиће. Бог је човека створио бићем, али Адам, када је престао да верује у Бога, када је више поверовао оном нечастивој сили, када је престао да гледа у Бога и да говори са Богом, он се поново вратио у небиће, све до доласка Господа нашега Исуса Христа, када нас је он, браћо и сестре, искупио својом крвљу и тако из небића поново нас вратио у биће. Како је то радост за човека, што се можемо назвати да смо бића Божија. А бића смо Божија, браћо и сестре, утолико, онолико, колико имамо у себе управо ове плодове Духа Светога. Тако да нас рекох Апостол набраја више плодова Духа Светога, а ја бих се задржао само вашу пажњу, вашу љубав и задржао на једном стиху из данашњег прочитаног Апостола, који каже Свети Апостол Павле, ако Духом живимо, Духом и да ходимо.
Човек не живи ако нема Духа Светога. Он јесте, он хода, такав човек и даље хода, али то је човек који је празан у себи. То је човек без Духа Светога. Опростите, што ћу поређење направити, то вам је као на напуштена кућа поред пута. Не живи нико у њој, разваљена врата, разваљени прозори, ко год пролази тамо баца смеће, баца све, е тако је управо и човек празан без Духа Светога. И управо то користи нечастива сила, да нађе ту празнину у нама. А празнина је у нама ако немамо Бога. А он управо тражи ту празнину, браћо и сестре, да нас он испуни собом. Али зато Господ нам је дао себе, Господ нам је дао Духа Светога, да се заиста испунимо Богом. И зато каже Апостол Павле, ако Духом живимо, Духом и да ходимо. Онај који живи Духом Светим, он Духом Светим и ходи. А такав човек неће да оде у странпутицу, такав човек неће да залута, јер га Дух води и руководи, браћо и сестре. Ако немамо у себе Духа Божијега, заиста лутамо у овоме свету. И не само што лутамо у овом свету, него нећемо задобити онај други, вечни, непролазни свет. И ово када каже Апостол Павле, ако Духом живимо, да Духом и да ходимо, овим речима Апостол Павле нам каже, браћо и сестре, да смо прави хришћани тек онда, ако Духом Светим живимо.
У Цркви све бива кроз Оца и Сина у Духу Светоме, браћо и сестре. Дакле, ако Духом Светим живимо, јер тада у Духу нашему, у телу нашему неће бити места ни за какав грех, ни за каку злобу, ни за каку пакост, ни за каку гордост, браћо и сестре. Неће бити места ни за какво зло и, што је најважније, неће бити места ни за каку смрт, јер, браћо и сестре, Дух Свети као што реко, оживљава. И Дух Свети је Христа васкрсао. Христос је васкрсао Духом Светим, боље речено. Дакле, тамо где је Дух Свети тамо нема смрти. Неко ће казати, па ми умиремо. Ма ми не умиремо, ми прелазимо из смрти у живот, како нас учи Јеванђеље. И зато ми прелазимо, и зато и када сахрањујемо наше покојнике, ми кажемо сахранити, јер, то је словенска реч, а то значи да га сачувамо до општег васкрсења. Јер ко се у Христа крстио, он се у Христа обукао. Ко се са Христом распео, он са Христом и васкрсава, браћо и сестре. И то је оно што нас треба да нас води у овом животу Дух Свети и та нада да ћемо васкрснути. Јер Бог није човека створио за смртност, него за бесмртност. Није за пролазност, него за вечност. А ту вечност опет задобијамо само плодовима Духа Светога. Наравно, кроз веру, кроз љубав, кроз наду и тако даље. Каже, ако Духом Светим живимо, нема смрти у нама. Боже мој, како је то добро да размишљамо. Па и онда када нас нађе и невоља, па кад мислимо, готов сам, нема више, умирем. Ма нема смрти. Нема смрти за верујућег човека. Дакле, браћо и сестре, све је у нама живо, ако је у нама Дух Свети. Све је у нама живо за сваку Божију истину, и правду, и добро. Но ми можемо, браћо и сестре, Духом Светим да живимо, ако Духом Светим ходимо. Онај који ходи Духом Светим, њему су и мисли, и срце, и душа, његово је цело биће усмерено ка горе. Хода овом Земљом, али мисли на оно горе. То је хришћанско, браћо и сестре. И опет, човек, кад би се сваког тренутка сећао смрти, Свети Оци кажу, он не би погрешио. Јер ако сада умире, он ће се трудити да не греши. Јер човек носи са овога света, што каже онај песник, скрштене беле руке и своја дела. И зато Јеванђеље каже, својим ћете се делима оправдати, али својим делима ћемо сви осудити, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, ми ходимо светим духом, ако свете заповести Божије се трудимо, да бар колико толико испунимо их. Дакле, ако све те врлине творимо, ако нам све бива по светој вери нашој Православној, по светој љубави, по кротости, по смирењу. Ниједан плод Духа Светога неће опстати ако немамо смирења. Јер у гордог човека, сујетног човека, не усељава се Дух Свети, јер човек није направио места за Духа Светога, јер је он себе испунио собом, тај горди човек, сујетан човек, нарцисоидан, што често спомињемо. Он је собом испунио себе и он ништа више не мисли на даље, него само мисли о тренутку. Ја сам ја, ја сам незаменљив. Без мене све пропада, или после мене потоп кажу људи, то они људи кажу који су горди, који мисле да све од нега почине. Шта почиње од тебе или мене, браћо и сестре? Ми смо дошљаци на овоме свету. Све почиње од Бога и све се завршава у Богу. Дакле, браћо и сестре, ми Светим Духом гордимо када ум наш мисли Богом. Када чула наша делају њиме, једном речју, сав живот и духа и тела нашега, бива управо Духом Светим.
У самој ствари ми, хришћани, нисмо своји. Чији смо? Па Божији. А Божији смо ако имамо Духа Светога у себи. Нисмо своји, јер нисмо господари собом, браћо и сестре. Јер ми господаримо животом? У смислу, дали ћу живети 50 или 100, 200 година? Не. Јесмо ми сами себи дали живот? Па нисмо. Бог нам је дао живот преко родитеља и тако нам казао да поштујемо родитеље. Другим речима учимо да поштујемо старије, да поштујемо свакога човека. Али Бог преко наших родитеља је нама дао живот. А родитеље је дужан да испуни себе Духом Светим, како би могао да учи и поучи своју породицу, своју децу. Како би могао да своју децу приводи у царство Божије. Браћо и сестре, ми нисмо своји, већ смо Божији, а постајемо себе своји једино управо Духом Светим. И када већ ово говоримо о Духу Светоме, можемо да се запитамо, браћо и сестре, ко је хришћанин, онај који је испуњен Духом Светим, Христом Господом. Хришћанин је онај који држи оно што је Господ заповедио, оне заповести. Али ако не можемо да издржимо све заповести, да их у потпуности остваримо у својом животу, да се трудимо да бар оне две заповести имамо, а то је љуби Господа Бога свога свим срцем, својим свом душом и срцем и ближњега свога као себе самога. Дакле, да би то човек чинио, да би волео Бога и човека, он мора да се уздржава управо од оног свог ега. Да се уздржава, браћо и сестре, на првом месту то је уздржање, да се уздржавамо од чега? Од нечастивих мисли, од речи, и то оних тешких речи, али да се уздржавамо и од нечастивих дела. А ту ће нам заиста помоћи Дух Свети, браћо и сестре. Он ће нас водити, он ће нас руководити, ако само се предамо Духу Светоме. Опет ћу споменути: Духа Божијега не гасите у себи. Човек, када угаси Духа Божијега у себи, он је духовни мртвац, он је све усресредио само на себе и у себе, и на оно овде што је пролазно. Не брани нама Бог да се ми бринемо и о телу, морамо се бринути, браћо и сестре, јер тело је храм душе, како каже опет апостол Павле. Ако тело ослаби, шта ће да носи? Али душа носи тело, дух носи тело. Јер кад душа изађе човека, шта би вас тело? Укочило се, што би се рекло. Али дух, дух не умире, не може никад умрети, браћо и сестре. Зато да се молимо Господу и да будемо благодарни Богу, што нам даје Духа Светога, што га можемо призивати. Ево и ми га данас призивамо кроз свету Литургију коју овде данас служимо. Тај Дух Свети он силази данас на свакој Литургији и Дух Свети браћо и сестре, чини чудо. Које чудо? Па оно што је природно, претвара у натприродно. Претвара хлеб, претвара Просфору, претвара вино, у истините Тело, истиниту Крв Христову. Зато Свети Оци кажу, свака Литургија је Богојављење. А човек види Бога и осећа Бога онолико колико верује. Каква му је вера, каква му је молитва, такав је живот човека, браћо и сестре.
Нека би нам Господ помогао да заиста тог Духа Светога, кога смо ми задобили, браћо и сестре, првенствено у светој тајни Крштења, али тог Духа Светога обнављамо кроз свете Тајне и Свете врлине, а највише кроз Свету тајну покајања и Свету тајну причешћа. То је сједињење са Богом, браћо и сестре. Па ми постајемо сутелесници, кад се причешћујемо. Ако се не причешћујемо, нема нам живота вечнога, браћо и сестре. А ми се причешћујемо ради опроштаја грехова наших, а сви смо грешни, јел тако? И зато је Господ рекао, ко једе моје Тело и пије моју Крв, тај има живот у себи. Ако не једе, тај нема животу. Заиста, човек без Бога је мртав, јер је прво умртвио своју душу, а чим умртвимо своју душу, умртвљујемо и све оно што је добро.
Бог вас благословио!“
Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Митрополит Јован је и присутнима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.
протођакон Мирослав Василијевић
