Библиотека
ЦРКВА 12. АВГУСТА ПРОСЛАВЉА И ПРАЗНУЈЕ ПРЕПОДОБНУ МАЈКУ АНГЕЛИНУ
СВЕТИТЕЉКА ПОДВИЖНИЧКЕ УЗДРЖЉИВОСТИ И ЧИСТОТЕ
На маргинама једне велике рукописне књиге, чувене Браничевске „Лествице“ из 1434. године, која се данас чува у Музеју Српске православне Цркве у Београду, налази се потпис Ангелине, деспотице српске, жене која је у српском народу и Цркви добила трајан култ свете супруге, мајке, преподобне жене и мученице, српске „блажене госпође“. Њен потпис на једној књизи дубоког и истанчаног садржаја, само је један од трагова њене велике и богате библиотеке и једно од сведочанстава њеног широког образовања и уметности. Није то била обична жена и обична „госпођа“. Још на двору свога оца, албанског господара Аријанита у области Шкумбе, Ангелина је имала прилике да добије одлично образовање. Испољила је рано љубав према књизи, читала много и скупљала књиге до краја живота. Траг те библиотеке налазио се у манастиру Крушедолу.
ЖИВЕО ЈЕ ЗА БЕСМРТНУ РАДОСТ ДРУГИХ ЉУДИ
Благовест Христовог Јеванђеља била је одувек у стању да незадрживо прође кроз дебеле зидове и забрављена врата класних разлика. Њени су следбеници били, и јесу, не само прости и сиромашни неписмењаци него и свестрано образовани људи, и они што припадају врховима друштва у коме се и те како гледа „ко је ко“. Тако је та Благовест, силом своје истине, ушла у дом сенатора Евстрогија из малоазијске римске Никомидије, за време владавине императора Максимијана. Евстрогије је паганин, и глув за глас Јеванђеља, али је његова жена поседовала бољи духовни слух и свим срцем прихватала истину о Сину Божијем који је дошао међу људе да буду један према другоме онакви какав је Он према њима. И Пантелејмон, син њихов, још сасвим мали, био је освојен и прожет без много речи духом јеванђељске љубави којом је зрачила његова мати.
БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА У МАНАСТИРУ ДРАЧИ О ПРАЗНИКУ СВЕТЕ МАРИЈЕ МАГДАЛИНЕ, 4. АВГУСТА 2009. ГОДИНЕ
БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ДАН ПРОСЛАВЉАЊА СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА У СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОМ МАНАСТИРУ ПАВЛОВЦУ НА КОСМАЈУ
У НЕКОЛИКО ПОСЛЕДЊИХ БРОЈЕВА УГЛЕДНОГ СУБОТЊЕГ КУЛТУРНОГ ДОДАТКА ЛИСТА ПОЛИТИКЕ, ОБЈАВЉЕНО ЈЕ ВИШЕ ТЕКСТОВА О ОДНОСУ НАУКЕ И РЕЛИГИЈЕ КОЈИ СУ ПРЕРАСЛИ У ПОЛЕМИКУ РАЗЛИЧИТИХ СТАВОВА, АЛИ ВРЛО КОРЕКТНУ И ТОЛЕРАНТНУ, БЕЗ ЗА НАС КАРАКТЕРИСТИЧНУ ДИСКВАЛИФИКАЦИЈУ НЕИСТОМИШЊЕНИКА. ИЗДВАЈАМО НЕКОЛИКО ВРЛО РАЗЛОЖНИХ ТЕКСТОВА, ИСТИЧУЋИ ДА АУТОРКА МИЛЕНА МИЛОВАНОВИЋ СА БРИЉАНТНОМ АРГУМЕНТАЦИЈОМ БРАНИ СТАВОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ.
Нова књига Издавачке установе КаленићКиријаки Каридојанис Фицџералд, „Ђаконисе у Православној Цркви: позвање на светост и служење“, Каленић – издавачка установа Шумадијске епархије, Крагујевац 2009, превео с енглеског (K. K. Fitzgerald, „Women Deacons in the Orthodox Church: Called to Holiness and Ministry“, Holy Cross Orthodox Press, Brookline, Massachusetts) јереј Вукашин Милићевић
(ПОВОДОМ ПРОСЛАВЉАЊА И ПРАЗНОВАЊА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА)
ПЕТАР И ПАВЛЕ, НАЈУЗВИШЕНИЈИ ВРХОВИ АПОСТОЛСКОГ ЗБОРА, СУ ОЦИ И РУКОВОДИТЕЉИ СВИХ ШТО СУ СЕ НАЗВАЛИ ПО ХРИСТОВОМ ИМЕНУ – АПОСТОЛА, МУЧЕНИКА, ПРЕПОДОБНИХ, СВЕШТЕНИКА, АРХИЈЕРЕЈА, КАО И СВИХ НАПАСАНИХ И ПОУЧАВАНИХ, КАО АРХИПАСТИРИ И ПРВОГРАДИТЕЉИ (АРХИТЕКТЕ) ПОБОЖНОСТИ И ВРЛИНЕ КОЈА ЈЕ ЗАЈЕНИЧКА ЗА СВЕ. КАО СВЕТИЛА КОЈА СУ У СВЕТУ РАСПРОСТИРАЛА РЕЧ ЖИВОТА, ТОЛИКО СУ СНАЖНИЈЕ ЗАБЛИСТАЛИ ОД ОНИХ ШТО СУ БЛИСТАЛИ БЛАГОЧАШЋУ И ВРЛИНАМА, КОЛИКО СУНЦЕ СВОЈИМ БЛИСТАЊЕМ ПРЕВАЗИЛАЗИ ДРУГЕ ЗВЕЗДЕ ИЛИ КОЛИКО НЕБО НЕБЕСА, КОЈА НА ВИСИНАМА ОБЈАВЉУЈУ СЛИКУ БОЖИЈУ И КОЈА ТОЛИКО ПРЕВАЗИЛАЗЕ ВЕЛИЧИНУ НЕБЕСА И ЛЕПОТУ ЗВЕЗДА, И ХИТРИНУ И ЈЕДНОГ И ДРУГОГ, И УСТРОЈСТВО И СИЛУ: ОНИ, НАИМЕ, ОБЈАВЉУЈУ И ОНО ШТО НАДВИСУЈЕ ВЕШТАСТВЕНИ СВЕТ И ПРИПАДА НЕДНЕБЕСНОМ И НАДСВЕТОВНОМ, ЈЕР ОБЈАВЉУЈУ СВЕТЛОСТ У КОЈОЈ НЕМА ИЗМЕНЉИВОСТИ НИТИ СЕНКЕ ПРОМЕНЕ (ВИДИ, ЈАКОВ 1, 17), НЕ САМО ТАКО ШТО ИЗ ТАМЕ ИЗВОДЕ НА ТУ ЧУДЕСНУ СВЕТЛОСТ, НЕГО И ТИМЕ ШТО, РАЗДЕЉУЈУЋИ ЉУДИМА, И ЊИХ ЧИНЕ ПРИЧАСНИЦИМА И ЧЕДИМА САВРШЕНЕ СВЕТЛОСТИ, КАКО БИ СВАКИ ОД ЊИХ, У ВРЕМЕ БУДУЋЕГ ДОЛАСКА У СЛАВИ И ЈАВЉАЊА НАЧАЛНИКА СВЕТЛОСТИ И БОГОЧОВЕКА ЛОГОСА МОГАО ДА ЗАБЛИСТА КАО СУНЦЕ.
ТАКВА СВЕТИЛА СУ НАМ СЕ ДАНАС, ЈЕДНО СА ДРУГИМ, ПОКАЗАЛА И ОЗАРИЛА ЦРКВУ. ЊИХОВ СУСРЕТ НЕ СТВАРА ПОМРАЧЕЊЕ, НЕГО ПРЕОБИЉЕ СВЕТЛОСТИ. ОВДЕ СЕ НЕ ДОГАЂА ДА ЈЕДНО СВЕТИЛО, КАДА СУ У СВОМ КРЕТАЊУ УЗДИГНЕ, ЗАУЗМЕ НА ВИСИНИ МЕСТО ОНОГ ДРУГОГ, НИТИ СЕ ОВО ДРУГО СПУСТИ И ЗАСЕНИ ОНО ПРВО. НЕ ДОГАЂА СЕ НИ ТО ДА ЈЕДНО СИЈА ДАЊУ А ДРУГО НОЋУ ТАКО ДА, КАДА СЕ ЈЕДНО НАЂЕ НА ДУГОЈ СТРАНИ, ПАДНЕ У СЕНКУ. НИЈЕ ИМ СВОЈСТВЕНО НИ ТО ДА ЈЕДНО ОД ЊИХ ЗРАЧИ СВЕТЛОСТ А ДА ЈЕ ОНО ДРУГО ПРИМА, ЗБОГ ЧЕГА БИ ТРПЕЛО ПРОМЕНЕ, ДОБИЈАЈУЋИ ДРУГИ ПУТ ДРУГАЧИЈЕ ОСВЕТЉЕЊЕ, САГЛАСНО СА СВОЈИМ РАСТОЈАЊЕМ. НАПРОТИВ, БУДУЋИ ДА СУ У ИСТОЈ МЕРИ ПРИЧАСНИ ХРИСТУ, ТОМ НЕПРЕСУШНОМ ИЗВОРУ ВЕЧНЕ СВЕТЛОСТИ, ОНИ ПОСЕДУЈУ ПОДЈЕДНАКУ ВИСИНУ, СЛАВУ И БЛИСТАЊЕ. ЗБОГ ТОГА ТАЈ СУСРЕТ ЗНАЧИ УЗЕЈАМНО ПОВЕЗИВАЊЕ ОВА ДВА СВЕТИЛА КОЈЕ ДУШАМА ВЕРУЈУЋИХ ПРУЖА ДВОСТРУКО ОЗАРЕЊЕ.
Свети Григорије Палама
превела са грчког Антонина Пантелић
(2 Тим 1,14)
БОГОСЛОВСКИ РЕФЕРАТ ЧИТАН НА БРАТСКОМ САСТАНКУ СВЕШТЕНСТВА ОРАШАЧКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ
Проповед Апостола
И догмати Отаца
Цркви једну веру утврдише,
Која носећи ризу Истине,
Изаткану од вишњег богословља
Право верује и прославља
Побожности Тајну Велику
(Кондак у Недељу Светих Отаца)
Саша Антонијевић, јереј
Српска Православна Црква у двадесетом веку, у веку великих искушења и несрећа за српски народ, имала је више изузетних епископа. Један од њих био је и митрополит загребачки Доситеј (Васић).
Преносимо део из текста Неки аспекти актуелности канона Прводругог сабора у Константинопољу протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, из Календара Црква за 2008. годину, који је аутор прилагодио актуелним догађајима из живота наше Цркве и друштва
СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА И КРСТИТЕЉ ГОСПОДЊИ ДОШАО ЈЕ НА СВЕТ У ЈЕДНОМ ОД НАСЕЉА У БЛИЗИНИ ХЕВРОНА, ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ РОЂЕЊА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. РОДИТЕЉИ СУ МУ СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЉУДИ – СВЕШТЕНИК И ПРОРОК ЗАХАРИЈЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, РОЂАКА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. УСКОРО ПО ПОРИЂАЈУ, ЈЕЛИСАВЕТА ЈЕ БИЛА ПРИНУЂЕНА ДА СКЛАЊА СВОГА СИНА ОД ПОМОРА ИРОДОВА. ЈЕДНОМ, У ПУСТИЊИ, ОПАЗИВШИ УБИЦЕ КОЈЕ ИХ ГОНЕ, ЗАВАПИЛА ЈЕ, ИЗ ДНА ДУШЕ – БРЕГОВИМА: „ГОРО БОЖЈА, САКРИЈ НАС!“ – И БРДО СЕ РАСТВОРИЛО, И ПРИМИЛО ИХ У СЕ. НА ТОМ МЕСТУ, СТВОРИЛА СЕ, ЗАТИМ, ПЕЋИНА, ИЗБИО ИЗВОР И ИЗРАСЛА ПАЛМА. ЧЕТДЕСЕТ ДАНА ПО УБИСТВУ ПРОРОКА ЗАХАРИЈЕ, ПРЕДСТАВИЛА СЕ И ЈЕЛИСАВЕТА, У СПОМЕНУТОЈ ПЕЋИНИ. ОД ТОГ ВРЕМЕНА, СВЕ ДО СВОЈЕ ТРИДЕСЕТЕ ГОДИНЕ, ПРЕТЕЧА ЈЕ ЖИВЕО У ПУСТИЊИ. У ПОЧЕТКУ, ХРАНИО ГА ЈЕ АНЂЕО, А КАД ЈЕ ПООДРАСТАО – САМ ЈЕ СЕБИ НАЛАЗИО ХРАНУ: ЈЕО ЈЕ ОВРШКЕ ДРВЕЋА И ДИВЉИ МЕД – И ЖИВЕО ЈЕ ТАКО ДО ЈАВЉАЊА СВОГА ИЗРАИЉУ (ЛУКА 1, 65-80), КАКО НЕ БИ, КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ, ГЛЕДАО И СЛУШАО ЉУДСКА ЗЛА.
'ВЕЛИКА ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ' (1. ТИМОТЕЈУ 3, 16)
НЕГО САМ ЛОГОС БОГА ОЦА
КОЈИ НАМ СЕ ЈАВИО У ТЕЛУ,
ТО ЈЕСТ ХРИСТОС
(Свети Кирило Александријски, PG 75, 1196)
НЕДЕЉА НАКОН ПЕДЕСЕТНИЦЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА УСПОМЕНИ НА СВЕ СВЕТЕ, ЈЕР ЈЕ СВЕТОСТ ПЛОД СВЕТОГА ДУХА. КАДА ЧОВЕК ЖИВИ У БОЖИЈОЈ СВЕТЛОСТИ, ОН ПОСТАЈЕ САСУД ДУХА СВЕТОГА КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: ''ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ, ЈЕР ПЛОД ДУХА ЈЕ У СВАКОЈ ДОБРОТИ И ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНИ'' (ЕФЕСЦИМА 5, 8-9)
ДУХ СВЕТИ БЕШЕ У ОЦУ, СЛАВЉЕН СА СИНОМ
Сину у Оцу са Светим Духом.
Јер Отац ван времена роди Сина,
вечна са њим и са њим на престолу.
И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином.
Једна је сила, једно биће, једно божанство.
Клањамо се пред њим и велимо сви:
свети Боже који све сагради
кроз Сина делањем Светог Духа;
свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет;
Свети бесмртни, Душе Утешитељу,
који исходиш од Оца и у Сину почиваш.
Стихира Лава Господара
„ЈА ЋУ УМОЛИТИ ОЦА, И ДАЋЕ ВАМ ДРУГОГ УТЕШИТЕЉА, ДА ПРЕБИВА С ВАМА ЗАУВЕК, ДУХА ИСТИНЕ... “
Ходите смртници да се отргнемо
и да на висину подигнемо очи и мисли.
Уперимо вид, заједно са осећајима, на небеска врата.
Помислимо да стојимо на Масличној Гори
и да гледамо Избавитеља ношеног облацима.
Јер, одатле Господ на небеса хиташе и одатле љубазно
раздаваше дарове својим ученицима, утешивши их као отац.
Утврдивши их и упутивши их као синове, рече им:
Ја се не одвајам од вас.
Ја сам са вама и нико не може против вас.
прва строфа, служи икосом службе Вазнесења
Превод се грчког др Н. Ристовић)
СВЕТЛОСТИ ОД СВЕТЛОСТИ И ИСТОЧНИЧЕ ЧИСТОТЕ,ЛОГОСЕ, ТИ ОБНАВЉАШ ВИД СЛЕПОМЕ ОД РОЂЕЊА!
О ХРИСТЕ БОЖЕ НАШ, СВЕТЛОДАВЧЕ,
ПОМИЛУЈ НАС СВОЈОМ БЕЗМЕРНОМ МИЛОШЋУ,
И СПАСИ НАС. АМИН!
(Синаксар)
У СВОЈИМ ДУХОВНИМ ОЧИМА СЛЕП,
ПРИСТУПАМ ТИ, ХРИСТЕ,
КАО ЧОВЕК СЛЕП ОД РОЂЕЊА:
ТИ СИ СВЕТЛОСТ ПРЕСВЕТЛА
ОНИХ КОЈИ СУ У ТАМИ!
(Кондак шесте недеље од Пасхе, глас 4)
ПОЖУРИ ДА ИЗБАВИШ ОНЕ КОЈИ СУ БЕЗ ОПРАВДАЊА ПРЕД БОГОМ,
ПРИМАЈУЋИ ИХ КАД ТИ ПРИЛАЗЕ, ЈЕР СИ НА ХРИСТОВЕ ГРУДИ ПАО:
ЊЕГА МОЛИ БОГОСЛОВЕ, ДА НАИШЛИ ОБЛАК БЕЗБОЖНИШТВА РАЗАГНА,
И ДА НАМ ПОДАРИ МИРА И ВЕЛИКЕ МИЛОСТИ.
Тропар, глас 2.
ВЕЛИЧИНУ ТВОЈУ ДЕВСТВЕНИЧЕ КО МОЖЕ ДА ИСКАЖЕ,
ЈЕР НАМ ТОЧИШ ЧУДЕСА, ИЗЛИВАШ ИСЦЕЉЕЊА И МОЛИШ СЕ ЗА ДУШЕ НАШЕ,
КАО БОГОСЛОВ И ДРУГ ХРИСТОВ.
Кондак, глас 2.
(Јован 4, 5-42)ДОШАВШИ СА ВЕРОМ САМАРЈАНКА НА БУНАР,
ВИДЕ ТЕ КАО ВОДУ ПРЕМУДРОСТИ,
КОЈОМ СИ ЈЕ НАПОЈИО ИЗОБИЛНО:
И ЦАРСТВО НЕБЕСКО НАСЛЕДИ ВЕЧНО, КАО СВЕСЛАВНА
ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК ПРЕПОЛОВЉЕЊА:
С ЈЕДНЕ СТРАНЕ, СВОЈОМ БОЖАНСКОМ КРАСОТОМ ОСВЕТЉАВА ГА СВЕТА ПАСХА,
А СА ДРУГЕ СТРАНЕ – СИЈА БЛАГОДАТ УТЕШИТЕЉА.
(Канон, Шеста песма, глас четврти)
НОВО
Верско добротворно старатељство Епархије шумадијске
СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ ЈОВАНУ
ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА
Изабрани радови Др Зоран Крстић
- ЦРКВА У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ
- МОГУЋНОСТИ ХРИШЋАНСКОГ ТЕОЛОШКОГ МИШЉЕЊА У ПОСТМОДЕРНОСТИ
- ЕУТАНАЗИЈА КАО ДРУШТВЕНО, БИОЕТИЧКО И ХРИШЋАНСКО ПИТАЊЕ
- ВЕРА КАО УСЛОВ ЗА СТУПАЊЕ У КЛИР
- ВЕРСКА ТОЛЕРАНЦИЈА У ВРЕМЕ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ДАНАС
- ЉУДСКА СВЕТОСТ КАО ОБЈАВА СВЕТОСТИ БОЖИЈЕ
- ПРАВА КТИТОРА КАО ИЗАЗОВ ЦРКВЕНОМ ПОРЕТКУ
- МИСИОНАРСКА ДЕЛАТНОСТ У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
- СТАВОВИ ЦРКВЕ О ЧЕДОМОРСТВУ (АБОРТУСУ) У МЕДИЈИМА
- PERCEPTION SOLIDARITY...
- TRADITIONAL BELIEVERS...
- IL NUOVO INCONTRO ...
- HOW TO PRESERVE AND...
- IMPACT OF THE ECONOMICAL CRISIS...
- POLITICAL ASPECTS OF RELIGION...
- КЛЕРИКАЛИЗАМ И ЛАИЦИЗАМ — ДВЕ КРАЈЊОСТИ
- ВЕРОНАУКА У СЛУЖБИ ВАСПИТАЊА ЗА ВРЕДНОСТИ
- ТРАДИЦИОНАЛНИ ВЕРНИЦИ КАО ПАСТИРСКИ ПРОБЛЕМ И ИЗАЗОВ
- МОГУЋНОСТИ ТЕОЛОШКЕ УПОТРЕБЕ ПОЈМА СОЛИДАРНОСТ У СРПСКОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СПАСЕЊЕ У СУСРЕТУ
- ВОЛОНТЕРСТВО КАО ИЗРАЗ АУТЕНТИЧНОСТИ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ
- ПАСТИРСКА ЦРТИЦА О ТОМЕ ГДЕ ЗЛО ОБИТАВА
- СОЛИДАРНОСТ КАО ТЕОЛОШКИ ПОЈАМ У СОЦИЈАЛНИМ ДОКУМЕНТИМА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
- ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ – СУКОБ ИЛИ САРАДЊА ?
- ЦРКВА ИЗМЕЂУ ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ДРУШТВЕНОГ СЕКТОРА
- ЦРКВЕНА ДИСЦИПЛИНА ПОД ПРИЗМОМ КАНОНСКОГ ПРЕДАЊА
- АКТУЕЛНИ ЦРКВЕНИ УСТАВ И ПРОЦЕС СЕКУЛАРИЗАЦИЈЕ
- ДРУШТВЕНА ПРАВДА У СВЕТЛОСТИ ПРЕДАЊА
- ЕКОНОМИЈА – НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА
- HISTORIA MAGISTRA VITAE EST
- НЕКИ АСПЕКТИ АКТУЕЛНОСТИ КАНОНА ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА У КОНСТАНТИНОПОЉУ
- ПАЛАДИЈЕВ ЛАВСАИК И ДУХ ИНДИВИДУАЛИЗМА
- “МАЛИ ЧОВЕК” У ЈЕВАНЂЕЉУ И У УНИВЕРЗАЛНОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА
- ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА
- ОСНОВА СОЦИЈАЛНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
- СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СЕБЕДАРНА, ДЕЛОТВОРНА ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ
