Димитриос Батрелос: Византијски Христос - Личност, природа и воља у христологији Светог Максима Исповедника, са енглеског превео јереј Мр Александар Ђаковац, "Каленић", Крагујевац, 2008.

УЧЕЊЕ СВЕТОГ АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ О СТВАРАЊУ СВЕТА

Као и код Оригена, кључ за богословље светог Атанасија је његово учење о стварању света. У Оригеновом систему акт стварања догађа се у вечности и стварање је пројава саме суштине Бога. Бог по својој природи не може да не ствара, па зато Он ствара одувек, вечно. Од њега створена створења находе се у вечном општењу са Творцем: и управо у овом негирању времена – налази се основна слабост у Оригеновом учењу. Уколико Бог не ствара свет слободно, него због своје „суштине“, уколико створени свет нема реално, независно битовање, разумна створења су лишена истинске слободе, она као да су привезана за свога Творца, час отпадајући од Њега, час изнова се неизбежно враћајући созерцању Његове божанске суштине. У таквом систему наш живот, наша човечанска историја нема реалног смисла: повратак пале творевине ка Творцу предодређен је одувек, и у том кружном кретању нема места истинској слободи – ни божанској, ни слободи стварања.

Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања,
а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве,
првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан,
јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.

Преносимо из листа Политика:

Георгије Флоровски

Алекса Шантић

Селма Лагерлеф*

А кад они отидоше, а то анђео Господњи јеви се Јосифу у сну и рече:
Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат,
и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
И он усташе, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
Јеванђеље по Матеју, 2, 13-14

Свети Симеон Нови Богослов

 (химна)

Вернер Јегер

 У тренутку када су нам, игром случаја, доспеле у руке богате ризнице орјенталног извора, у виду кумранских свитака с Мртвог мора и читавог корпуса гностичких рукописа код Наг-Хамадија у Горњем Египту, и када је дошло до изненадног поновног истраживања раног хришћанства, неизбежно је да, истовремено, мора започети потпуно преиспитивање трећег великог чиниоца који одређује историју хришћанске религије – грчке културе и филозофије – у првим вековима хришћанске ере. Предајем ову малу књигу као први допринос таквом новом приступу (из предговора аутора, Универзитет Харвард, 1961)

Оливије Клеман

(завршна песма)

Свети Климент Александријски

Псеудо Дионисије Ареопагит