СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

У петак, 30. септембра 2022. године, када се наша Света Православна Црква молитвено сећа светих мученица Вере, Наде, Љубе и мајке им Софије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

После прочитаног Јеванђеља, преосвећени владика се обратио беседом верном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, свети апостол Павле у малопре прочитаном Апостолу нам даје дивне поуке и савете говорећи да је све у Христу и да је оно што је у Христу сједињено је са вечношћу. Између осталог нам још и каже Апостол да је у Господу Исусу Христу остварење пуноће времена. Да се све састави у Христу, оно што је горе на небу и оно што је доле на земљи. Да све буде у Њему. То је у ствари позив и призив свакоме хришћанину да, како кажу свети оци, он треба да хода земљом, а да мисли на небо. Да увек та повезаност буде са Богом. Сви се ми налазимо у разним стањима, разним осећањима, расположењима па и питањима шта ће бити на крају са нама, са светом и са човеком. То је питање које треба себи да постављамо. Често се питамо шта то Бог хоће са овим светом и какав је циљ Божији у овоме свету? Шта Бог хоће од људског рода? Шта Бог хоће са човеком? И на крају, зашто је Бог створио овакав свет и оваквог човека у њему? То не зна и не може знати никаква људска мудрост, никакав људски разум. То може једино знати облагодаћена мудрост Христова и Христом оваплоћени разум. То богатство благодати своје Господ је излио на нас објавивши нам тајну воље своје у личности Господа Исуса Христа о нашем земаљском свету о човеку и о свим људским бићима. Да нам то Господ није разјаснио ми ништа од овога не би знали. Не би знали ни тајну ни овога ни онога света, а и овај и онај свет је велика тајна. У ту тајну човек не може да продре својим умовањем да је не знам какво његово знање. То само може облагодаћени ум човечији. Да нам није објавио ми људи никад не би сазнали откуда овај свет. Откуда ми у њему. Не би могли да откријемо ту тајну, а самим тим ни тајну наше људске воље, а све тајне извиру из безграничне љубави Божије према нама. Све што је Бог учинио за нас учинио је то из љубави. Љубав, она нема границе. Љубав она нема време. Она је вечна. Она је бесконачна. Зато Апостол Павле и каже да ће доћи време када ће вере нестати. Када ће нада нестати, а љубав ће остати вечно. Да појасним зашто ово каже Апостол Павле. Када будемо са Господом, шта ће нам више вера? Вера нам је помогла да дођемо до Господа. Вера нам је помогла да уселимо Бога у себе. Сада је Бог са нама. Бог је међу нама. Бог је поред нас. Шта ће нам више и нада? Наша је нада била све до онога момента док се нисмо срели са Господом али оно једино што остаје у вечности, као што рекох, то јесте љубав. Љубав не зна за границе. Она се не надима. Љубав трпи све. И опет Апостол Павле каже за оне људе који нешто мисле о себи да су постигли нешто у животу – Знање надима, а љубав изграђује – како дивно речено. Човек, када га ухвати гордост и сујета он заиста почиње да се надима. Што је најгоре, њему све постане тесно. Постало му је тесно зато што се надуо собом, а човек треба да испразни себе да би се Бог уселио у њега. Оно што често говорим, она дивна молитва светог Владике Николаја где каже – Господе, испразни мене од самога себе – јер ако сам ја себе напунио собом има ли места ту за било кога? Нема, па ни за Бога. А зашто нема за Бога у човеку испуњеном самим собом? Зато што Бог неће да врши насиље над нама него нас је створио са слободом да се ми опредељујемо какви ћемо да будемо. Али човек је у греху браћо и сестре, и грех је у ствари злоупотреба слободе. Злоупотребио сам слободу тиме што сам употребио грех. До доласка Господа нашег Исуса Христа у наш свет род људски би био пуки сиромашак јер није знао тајну воље Божије. Човек није знао шта Бог хоће са људима, шта Бог хоће са анђелима, са васионом , сасветом, а све то род људски сазнао је управо појавом богочовека Христа на земљи. Сазнао је то човек јер му је Христос открио и ми немамо шта да лутамо. Немамо шта да измишљамо да ли је овако или онако исправно. Провери Јеванђељем, Црквом, светим оцима па ће ти се само казати ако имаш уораво тај облагодаћени ум. Дакле, Бог је благословио овај свет и човека у њему зато је дужност човека да живи по том благослову. Да чува благослов Божији да би му живот у овоме свету, у који је човек унео грех, био благословен и освећен благословом Божијим, а то значи да се човек и свет спасавају милошћу Божијом, љубављу Христовом.

Данас наша Црква слави једну дивну свету породицу. Веру, Наду, Љубав и њихову мајку Софију. Из житија ових девојака, ове породице, може да се поучи сваки родитељ како треба да васпитава своју децу. Васпитавати значи хранити. Ова мајка Софија је хранила своје девојчице Христом. Она им је усађивала веру у Христа и само је та вера могла да поднесе све оно чиме су оне биле изложене у мучењу. Замислите, једна Вера дванаест година, Нада десет, а Љубав девет и непријатељ тражи од њих да се одрекну Христа. Али оне су нахрањене Христом. Оне су на темељу Христовом одрастале и сад замислите да та деца посраме мучитеља и отворено кажу ми живимо за Христа и нећемо се одрећи Христа. Пазите какво зло може да овлада човеком као што је овим мучитељем ове три девојчице. Он њих мучи, сече, убија, а мајка гледа. Мајка се моли за своју децу да издрже. Пазите какво је то морало бити срце мајчино, колико је тада вера била у њиховој мајци да гледа своју децу како их секу на комаде, а она се моли да се оне не поколебају и не одрекну Христа. Та вера је и њу одржала и како каже житије она је остала три дана, пошто је сахранила своју децу, и ту поред њихових гробова у миру предала душу своју Богу. Ето, видите браћо и сестре, шта значи вера. Колико вера шири видике људске. Зато је Господ и рекао да је све могуће ономе који има вере.

Нека нам Господ помогне, браћо и сестре, да живимо благословом Божијим, да живимо благословом Цркве. Да се учимо Црквом, а не ми да учимо Цркву. Да ми служимо Цркви, а не да се Црквом служимо. Злоупотребљавају људи Цркву, мисле да ту могу бити примећени код других. Господ зна наше срце, мисли и све оно што смо учинили и што ћемо учинити. Зато да се молимо да нам вера ојача. Да нам нада буде јака, а изнад свега да имамо љубави према Богу и љубави према ближњима“. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић