У току Свете литургије, Епископ је беседио на прочитано зачало из Јеванђеља, и између осталог је рекао:

„Драга браћо и сестре, ако смо пажљиво саслушали ове одељке из малопре прочитаног Апостола и одељак из Јеванђеља, просто људским разумом не бисмо могли да одлучимо који је одељак од којег за нас спасоноснији, вреднији, јер и један и други је заиста поучан, поучни су, јер нам говоре о суштинском начину живота. Како смо чули у данашњем Јеванђељу, рече Господ причу ову, Царство је небеско као човек домаћин, који ујутру рано изађе да најами посланике у виноград свој. Домаћин, браћо и сестре, под тим именом се подразумева на првом месту добар човек, поштен човек, радан, човек који се храни у зноју лица свога, и зато и каже да, ујутру рано изађе да узме најамнике из народа који ће радити у винограду. Човек домаћин који не спава, него изјутра ухвати дан за почетак, јер не зна шта ће бити на крају дана, да ли ће моћи цео дан да ради, да ли ће наићи невоље, непогоде, и он изјутра излази и каже да најамљује раднике да раде у његовом винограду. Овде, браћо и сестре, под виноградом треба подразумевати цео свет, јер овај свет је управо рукосад Божији. Бог је овај свет створио и нас у њему, да управо ми будемо Божији сарадници, Божији посланици, да будемо ми који желимо да сарађујемо са Богом да би кроз ту сарадњу добили спасење, да би кроз ту сарадњу и рад са Богом на спасењу могли и да живимо. Виноград представља, браћо и сестре, све дарове Божије које нама Бог даје. Да ми управо, као што рекох, радећи у винограду Божијем, улажући свој труд, и тако се хранећи од њега. Свети апостол Павле ће на једном месту рећи, ко не ради тај нека не једе. Ниси радио, ниси зарадио, него хоћеш да једеш са зноја другога човека, и зато он тако каже. Нас је Бог створио, понављам, да будемо сарадници Божији, да радимо на спасењу, да радимо у том винограду који представља свет да би се хранили од тога што радимо, а да би се хранили морамо обрађивати њиву. Ако не обрађујемо, неће ништа родити, ако не посејемо, неће ништа родити; али џаба и ако посејемо, а не чувамо оно што смо посејали. Ако се не трудимо да допринесемо да то семе узраста него такорећи га напуштамо, а да знамо да се напуштена њива претвара у коров. А коров уништава семе. И тако човек, кад се запусти, у свакој прилици, а поготово кад се запусти у свом спасењу, он закржља, јер га управо коров прекрије, и семе не може да расте и не може да доноси плодове. У духовном смислу то значи да обрађујемо своју душу, да обрађујемо своје срце, како би се у њега уселио Бог, јер Бог обитава у нашем чистом срцу. У прљавом срцу неће Бог да обитава, и зато је речено у Светом писму, благо онима који су чистога срца, они ће Бога видети. Који су чистога срца? Они који имају чисте мисли. Они који имају чисте речи. Они, браћо и сестре, који имају добра дела, они ће Бога да виде. Али ако је нама замућена мисао, помућена мисао, онда не могу да буду наше речи чисте. И обрнуто, ако нам је замућена и мисао и реч, онда и наша дела неће бити чиста, биће прљава, а човек не види да је то прљаво а труди се да ради, улаже труд, улаже зној, али без плодова. Како ми, браћо и сестре, постајемо сарадници Божији? Преко много чега; на првом месту кроз испуњавање заповести Божијих. Јер Господ је рекао, ко ме воли, ко ме љуби, тај ће моје заповести да извршава. Значи све из љубави. И ако заповести извршавамо то извршавамо из љубави, а не из неког морања, не због тога што ми је неко рекао да то морам да радим. Све што радимо, а не радимо из љубави, никакве користи од тога немамо. Па знате, кад пошаљете своје дете нешто да ради, и кад дете прихвати то као љубав што му је родитељ рекао да оде и уради, он ће са радошћу да ради то, па ће се вратити кући и казати са радошћу да је урадио то. Али ако пође са мрзовољом, што је баш мене послао да то радим, од тога рада нема ништа. Уморио си се, заморио си се, а ниси никаквог плода донео. Ми можемо, браћо и сестре, да будемо сарадници Божији, ако живемо јеванђељским животом. Ако живимо животом Цркве. Ако живимо часно, поштено. Али највише постајемо сарадници Божији преко љубави; јер је Бог из љубави све усвојио. И виноград, и свет, и човека. Из љубави се жртвовао за нас; из љубави се родио. Због љубави према нама распет био на крсту, и наше крсте приковао за крст. Све је то радио из љубави, да би испунио вољу Очеву. Како је то Господ рекао, нисам дошао да творим своју вољу него вољу Оца који ме је послао. Значи, сам Господ наш Исус Христос, Он браћо и сестре се труди и испуњава у потпуности вољу Оца свога, и тиме нам даје пример како ми треба да испуњавамо у свом животу вољу Божију а не вољу своју. Воља наша зна да нас заведе, зна да нас обмане, али кад ми испуњавамо вољу Божију, онда ми на место своје воље стављамо у себи вољу Божију. „Нека дође Царство Твоје, нека буде воља Твоја, како на Небу тако и на земљи“. Тако читамо у нашој свакодневној молитви Оче наш. Јер све док се буде воља Божија творила и испуњавала, свет ће да живи и свет ће да постоји. Браћо и сестре, што је најважније, љубав је мост који нас преводи преко свих животних невоља, патњи, бола, туге, и што је најважније, љубав је једини мост преко провалије између смрти и живота, а то је огромна провалија. Као што је Богородица била мост преко које је Господ Исус Христос ишао на овај свет и преко које је узашао кад се вазнео на небо, тај мост управо је мост љубави. Јер љубав све превазилази. Управо како нам то каже Свети апостол Павле, љубав је мост преко провалије између живота и смрти. По природи својој богочовечанска љубав је вечна, није као људска, која је, данас волим сутра не волим. Љубав Божија је апсолутно вечна; зато ће све, како нас учи Свето Писмо, све ће престати, вера ће престати, нада ће престати али ће љубав остати. Неко ће рећи, како да вера нестане, како да нада нестане. Шта ће ми вера кад сам ја живео вером док нисам дошао код Онога у Кога сам веровао. Више ми вера не треба, Он је ту. Шта ће ми нада ако сам цео свој животни век живео у нади да се сретнем са Богом. Срели смо се, нема више потреба да се надамо. Али љубав остаје вечна, браћо и сестре. Зашто је љубав вечна? Зато што је она сва од Бога. О љубави нам најбоље говори Свети апостол Павле кроз данашњи прочитани Апостол, у којем нам каже да љубав воли, да се љубав не надима, да се љубав не горди. Имаш ли љубави, нећеш никада да паднеш у највећи грех гордости. А паднеш ли у грех гордости, пао си у све грехове. Јер гордост повлачи уз себе све остале грехове. Зато је гордост корен свих грехова, и морамо знати да онај који је отуђен од љубави, он је отуђен од Бога. То Свети Јован Богослов и јеванђелист каже, немој да говориш да волиш Бога кога не видиш, а мрзиш брата који је поред тебе. Дакле, ко је отуђен од љубави отуђен је од Бога, а које задобио божанску љубав, тај је задобио Бога. Човек вреди онолико колико има љубави према Богу и колико има љубави према ближњима. У љубави Божијој је све свето, све чисто, узвишено, све је вечно, јер је љубав вечна. Ван љубави је смрт, кажу Свети оци. Ван љубави је све мртво, ван љубави је све пусто. Зато је речено, ко не љуби брата свога, остаје у смрти. Зашто? Зато, браћо и сестре, што једино љубави разбија ту тамницу мржње. Тамницу себичности, тамницу самозатворености. Љубав извлачи из човека, из те самољубивости своје, из те себичности и своје затворености. Човек, ако се не отвори према Богу, он остаје вечисто затворен човек, и тај човек не може никога да прими у срце своје, јер је пун себе, а кад је човек пун себе нема ту шта да уђе. Зато треба човек да се испразни од самога себе, првенствено да се испразни од гордости, од сујете, а кад испразнимо себе од себе, онда се ту усељавамо Бог, браћо и сестре. Поновићу и овог пута оне речи из молитве Светог владике Николаја: „Боже испразни мене од самога себе“. Колико је љубави Свети владика Николај имао према ближњима, и према оном народу који му је Црква поверила, на једном месту се моли и каже, Господе, ако хоћеш мене да спасеш, а хоћеш овај мој народ да бациш у пакао, немој ме Господе спасавати. Шаљи ме са мојим народом у пакао, јер то значи да нисам радио на његовом спасењу. Видите шта значи тај осећај према другоме човеку, браћо и сестре. Дакле, љубав нас избавља од те усамљености и доводи нас у везу са братом, са ближњима својима. Насупрот љубави, као што ви то боље знате од мене, стоји мржња. А мржња је у стању да измени човеков ум. Да га измени до те мере да човек кад својим умом зло чини мисли да чини добро. Зато Господ каже, доћи ће време кад ће вас убијати и мислиће да Богу службу чине. Браћо и сестре, нису све службе спасоносне, и није сваки начин како живимо спасоносан. Само је спасоносно оно што је са Богом и у Богу, и што је из љубави и према љубави. Као што је љубав свеврлина, како кажу Свети оци, тако је и мржња свепорок. Она се тако поткрада, она тако вешто улази у нас и тако вешто почиње да овладава нама, тако да једног дана кад се освестимо видимо где смо, докле смо залутали, докле смо лутали. Дакле, као што љубав обесмрћује, тако мржња убија и усмрћује. Али мржња убија не онога на кога смо уперили своју мржњу, она на првом месту убија себе. Јер не може човек повредити другога а да пре тога није повредио себе као Икону Божију. Зато, браћо и сестре, Бог љуби овај и свет и из љубави је послао Сина свога да спасе свет. А Бог хоће да се сви спасемо и да дођемо до Истине. А Истина је једна, Бог. Једна је Истина, нема две Истине. Онај који није у Истини ће да набраја хиљаду истина да би се одбранио, а зна да то није Истина, али зато се позива на Истину мислећи да ће убедити онога ко га слуша. Не, онај који те слуша, онај слуша прво Јеванђеље, слуша Бога, па зна и како треба да саслуша човека. Зато, браћо и сестре, будимо сарадници Божији у Његовом винограду, радимо и делајмо у том свету у који нас је Бог послао, а није нас Бог послао у овај свет да ленствујемо, и да умујемо, како зна човек да умује својим умом. Него нас је Бог послао, браћо и сестре, да овде и сада започнемо своје спасење, у овоме свету. И каква дела будемо стварали у овом земаљском свету у коме живимо, тако ћемо и добити или надање, или оно друго. Видели смо у данашњем Јеванђељу, како и они који су отишли да раде у виноград Господњи, како реагују, кад је била исплата, кад је било дељење дарова, па су мислили да ће онај који је дошао у први час, који је добио динар, добити више, он је тако процењивао. Човек тако процењује, а Бог другачије процењује, браћо и сестре. Бог процењује по љубави.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете литургије, која је протекла у веома пријатној атмосфери, епископ Јован је верницима поделио благослов и иконице.