Манастир Благовештење налази се у срцу Шумадије, у подножју планине Рудник,. По народном предању подигнут је у 14. веку. Манастир је обновљен из прелаза 16. у 17. век. Том приликом дозидана је припрата, а изнад наоса подигнут је таван - скривница, коју је касније Карађорђе користио као оставу за барут. Током прве половине 18. века у манастиру је постојала монашка школа. У тешким временима, између два устанка, овде је 21. априла 1814, године, одржан сабор српских главара. Са сабора, на коме је био присутан и кнез Милош Обреновић, игуман Григорије упутио је писмо руском цару Александру Првом обавештавајући га о тешком положају српског народа и молећи га за помоћ.
Беседа у манастиру Благовештење
Стара црква Благовештења потиче из 14. века, скромна је једнобродна грађевина са ниском полукружном апсидом на источној страни. У цркви Благовештењској постоје два слоја живописа; старији с краја 14. века, преко кога је првих деценија 17. века нанет нови живопис. На источном зиду припрате очувана је монументална композиција Страшнога суда. Већа обнова манастира била је 1818. и у очи Другог светског рата. Немци су 1942. године спалили манастирске конаке.
На згариште 1945. године долази монахиња Михаила, која почиње обнову и изградњу ове светиње. Обова порушеног конака, обновљена је 1957. године, а 1960. године подигнут је нови, над којим је 1982. године, дограђен спрат и уређена капела. У подножју манастира, на извору, подигнута је 1991. године капела посвећена Светој Петки.