У КРАГУЈЕВЦУ СА РАДОШЋУ ДОЧЕКАНИ МОНАСИ СЕСТРИНСКЕ ГРЧКЕ ЦРКВЕ

ImageУ оквиру вишедневне посете Спрској православној Цркви и њеним светињама, монаси Грчке Православне Цркве у петак 12. септембра посетили су и епархију шумадијску срдачно дочекани од њеног домаћина Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, свештенства, монаштва и верног народа. Монаси манастира Симонопетре са Свете Горе и монахиње сестре Манастира Благовештења Пресвете Богородице у Ормилији са њиховом вископреподобном Игуманијом Никодимом, у препуну порту Свето Успењског Саборног Храма стигли су негде око 16 часова.

У том тренутку ништа није могло да наруши величанствену духовну атмосферу праћену кроз радост сусрета смерних монаха и манахиња Грчке Православне Цркве са својом браћом и сестрама из Шумадије Посебно дирљиво и упечатљиво за све јесте са колико су поштовања и љубави гости из Грчке Цркве прилазили по благослов владици шумадијском Господину Јовану и сами свесни чињенице да манастир из којег долазе носи име Пресвете Богородице којој је такође посвећен и Саборни Храм у Крагујевцу. На то је и указао ректор крагујевачке Богословије др. Зоран Крстић који је присутним гостима у кратким цртама изложио историјат Саборне Цркве у Крагујевцу као седишту шумадијских епископа. После разлегадања унутрашњости храма уважени гости упутили су се у епархијску салу у којој је за све присутне припремљена заједничка трпеза љубави. Након краћег окрепљења сви присустни могли су да се насладе речима духовне поуке Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована. Као и увек добар домаћин, владика је поздравио уважене госте изражавајући задовољство што су дошли и посетили епархију шумадијску при том доносећи благослов из баште Пресвете Богородице заједно са благословом свих преподобних Бого Отаца, подвижника и монаха са Свете Горе. Владика је подсетио да је Српски народ кроз своју дугу и златну историју претрпео многа страдања, а да мученички град Крагујевац на тој лествици заузима свакако прво место, јер је у једном дану злочиначком руком нестало на хиљаде невиних људи и ђака само зато што су били православни. Сличност Српског и Грчког народа огледа се у томе што су у својој пребогатој историји претрпели многа страдања, али су из тога излазили јачи и снажнији. Православни пут јесте страдални пут на који смо сви ми као верујући хришћани позвани. Владика се осврнуо и на стање у шумадијској епархији које је данас доста боље у односу на прошла времена. За прошлих чедрдесетих година ниједан храм у шумадијској епархији није подигнут, док је данас ситуација далеко боља, више се гради у шумадијској епархији, тако да данас имамо само педесет храмова у изградњи. Нарочито је важно да имамо живу Цркву речи су Владике Јована, уз констатацију да се из дана у дан у Шумадији изграђује жива црква састављена од њених причасника. Владика је своје речи поткрепио примером да све већи број људи приступа Светом Причешћу, нарочито деце и да је то оно што Цркви даје снагу. Таква Црква никада не може да пропадне. Узвраћајући на Владичанске речи љубави и гостопримства јеромонах Серапион сабрат манастира Симонопетре рекао је да је дубоко ганут свим оним што је видео у Србији почевши од Косова и светиња које су тамо посетили, задивљен вером и храброшћу монаха и монахиња, уз убеђеност да ће монаси и монахиње да спасу Косово. Распињање Српског народа и жртва коју он подноси неминовно води Васкрсењу. На крају је јеромонах Серапион захвалио Епископу Јовану пожелевши да Бог напуни Шумадијску епархију монасима и монахињама неби ли са дрветта живота убирали нове плодове.

Након тога су гости из Грчке предвођени својим домаћином епископом Јованом посетили Тополу и Опленац, одакле су срдачно испраћени на даљи обилазак светиња Српске Православне Цркве.

Јереј Горан Мићић

Доксологија - протојереј - ставрофор др Зоран Крстић

Беседе епископа шумадијског Јована и оца Серапиона