По прочитаном Јевађељу, Епископ Јован је својом надахнутом беседом поучио сабрани народ осврнувши се на прочитано апостолско зачало Светог Апостола Павла: “Браћо и сестре, желим Вам срећан, благословен и лак овај Божићни пост који данас почиње. И као што знате Црква је пред велике празнике установила постове са циљем да нам пост као једно духовно оружје, помогне да се очистимо телом и духом, како би кроз молитву, покајање и исповест, већ од данас почели да доживљамо празника ради којег је Црква и установила овај пост, то јест празник Рођења Христовог. И заиста, ако ми не изађемо из овога поста другачији, да кажем бољи, него што смо у њега ушли, онда нећемо имати никакве користи од њега, што ћемо се уздржавати од неке врсте хране. Посна храна јесте потребна за очишћење тела човековога, али за очишћење душе, потребан је онај духовни пост на првом месту, наравно поред телесног. Потребна је молитав, подвиг, потребна је наша жртва да се обуздавамо, колико је то могуће човеку, да би управо кроз пост појачали ове духовне вредности. Понављам и себи и вама, да телесни пост, искључиво само телесни, нема користи. Зато је то предивно рекао један од учитеља цркве Свети Јован Златоусти: “Немој да ми говориш шта ниси јео, него ми причај шта си добро учинио у току поста”. Да ли си гладнога нахранио, да ли си жеднога напојио? То ми причај и тиме се хвали, а немој се хвалити што не једеш ову или ону врсту хране. Као што рекох, нама је заиста потребна духовна припрема за постове. Зашто? Зато што ђаво не може никако да се помири са постом и молитвом. Зато што је сам Господ Христос рекао да се и демони истеривају помоћу поста и молитве... по речима Светог апостола Павла: “онај који не обузда свога језика, његова побожност је лажна”. Зашто? Зато што нам је језик дат браћо и сестре да славимо и хвалимо Бога, да се молимо, да можемо Богу говорити лицем к` лицу, када Му се молимо и када тражимо. Ако ми тај орган језик употребимо заиста зашта је и његова намена, тада благо теби и мени. Онда ће мој и твој језик говорити само добро, молитву, упротивно ће језик без молитве, поста и бдења говорити и оно што је говорио и пре поста. А шта то? Осуђивати све друге, а себе хвалити. И зато у току поста по неком неписаном правилу, настају искушења. Да ли од оног нечастивога, да ли од неког другога, а највише од нас самих. Зато нам је потребно да се молимо и постимо и молимо Бога, да нам Бог помогне да не паднемо у искушење или ако паднемо да осетимо тај пад. Јер ако ниси осетио пад нећеш ни да схватиш да треба и да устанеш. Али ако си осетио и ако те је тај пад, поготову из гордости или сујете у срце гануо, тад ћеш у смирењу клекнути поред поста и молити се. Зато нам је потребно да у току поста духовно јачамо. Лепо нам поручује данас Свети апостол Павле у овом прочитаном зачалу у коме каже :” Браћо, јачајте у Господу и у сили и у моћи Његовој, обуцити се у свеоружје Божије, да би сте се могли одржати против лукавства ђаволског. “ Свети апостол Павле нам каже да је заиста ђаво лукав, и не само што је он лукав, већ што он жели и тебе и мене да направи лукавим, а лукав човек није искрен човек. Лукав човек није побожан човек, он се претвара у све друго, само не у оно што треба да буде. Ако узмемо у обзир сва искушења, муке, патње које нас сналазе са једне стране, а са друге стране ако узмемо нашу људску слабост, онда ћемо заиста осетити да ми сами не можемо да се спасемо од искушења, од лукавства ђавољег. Тада ћемо осетити да нам је заиста потребна моћ и помоћ Божија и да је Свети апостол Павле управу када нама је рекао да јачамо у Господу у сили и у моћи Његовој. Ако ојачамо у Господуу, ако прихватимо Његову помоћ, онда ћемо моћи да се успротивимо безбројним непријатељима нашим, а поготову оним невидљивим непријатељима. Како ћемо се одржати пред свим тим непријатељима? Сам апостол Павле каже једино Богом. Једино ако будемо имали Бога у себи и око себе. Ми сами не можемо да победемо наше прве непријатеље. А наши први непријатељи су наши греси, смрт и ђаво. То су основна три непријатеља човекова... Ако победимо ова три непријатеља, онда ћемо видети да ми немамо другог непријатеља осим самога себе. Чак и ако их имамо, то је безначајно у односу на ова три основна наша непријатеља. Свети апостол Павле као да нам, каже, човече, хришћанине, да би спасао себе од мора страсти и слабости, теби и мени је неопходно нико други до сам Бог. Јер само Он може да победи наше непријатеље, јер он сам може да уништи зло у нама, под условом да ми желимо да се зло у нама уништи. Ако не желимо да се зло уништи у нама, онда ће оно да расте. Зло много брже расте него што расте добро. Јер човек када почиње да пада, не пада полако. А када се подиже, подиже се јако споро. Али оно што треба да знамо да и мој пад постаје узрок пада и онога другога поред мене, као што и моје и твоје устајање управо помаже и оним другима око нас да се и они подигну... Човек је јак само у Богу и са Богом. Ово што ми мислимо да смо јаки, наша јачина је ништавна. Нисмо узели Бога за свој ослонац, нисмо се ухватили за руку Божију, да нас она води и руководи, него се ухватили за руку наше слабости, наших страсти. Ухватили смо се за руку онога што не само себе не може да доведе до спасења, него не може никога другога. Треба да знамо и имамо стално на уму ове речи апостола Павла: “Да јачамо у Господу”, јер ако јачамо у Господу у нам ће се све наше страсти и слабости опадати. У супротном, ако не јачамо себе у Богу, онда ће све оно што је све лоше у нама, мисли, речи и дела она ће да бујају. Треба да знамо да је Господ поред нас и са нама, само ако хоћемо... Да се помолимо Богу на почетку овог поста Божићњега, који започињемо најјачом молитвом, Литургијом, да нам Бог помогне да се потрудим бар колико толико да у току ових дана до Божића, дане проводимо у Литургији и са Литургијом. Литургија је сила. У Литургији је моћ. Зато што је Бог у Литургији. Зато нам треба увек, али посебно уз посте, да се причешћујемо, да што више будемо на богослужењу, да се што више молимо браћо и сестре, да ојачамо, јер смо слаби. Ево видите несрећа која нас је снашла, не само нас него и цео свет. Ево сад видимо колико смо јаки. Јеси јак пред смрћу-ниси. Јел си јак пред болешћу-ниси. Али си јак кад си у Богу, онда си јак и у смрти, јер и ако у смрт улазимо са Христом ми смо победници. Нека би дао Бог да будемо победници и у овим данима Божићњег поста. Бог вас благословио. Амин“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

У току Литургије помолили смо се и за блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да га Господ настани у Царству своме међу свим светима из рода нашег.

На позив ђакона: “Са страхом Божијим и вером приступите”, верници су одазвали Светом Причешћу - Леку бесмртности.

Дејан Марковић, јереј