За певницом је појао протојереј Драгослав Милован.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се обратио и верном народу беседом у којој је истакао значај вере и суштину Цркве као тора, односно заједнице са Богом као Добрим Пастиром. Владика је поменуо да је обавеза Пастира да чува стадо, а обавеза стада је да буде уз Пастира тј. Бога, јер уколико се удаљимо од Бога изложени смо разним невољама и искушењима. А да би то постигли потребно је да имамо веру, дакле вера нас спашава, јер нас она спаја са Богом и њом усељавамо Бога у себе. Дакле, то је поверење у Вечног Пастира Господа Исуса Христа, да ће нас Он спасити и сачувати од искушења. Владика је позивајући се на Jеванђеље рекао да је нама као верницима место тамо где је Христос, а ми да би били са Њим у Царству Божијем, онда морамо бити и у овом животу, јер Христос су врата кроз која улазимо у Царство Божије, једина врата која нас воде ка Богу. Човек који има Бога у себи је како наш народ каже духован човек, а духован човек живи Духом Светим и управо Дух Свети том човеку даје унутрашње видике да види какав је други човек у њему самом. Мимо Бога не можемо сагледати другог човека, ми данас имамо такозване спасиоце који говоре о Цркви и спасењу, а они нису у Цркви, хришћани не смеју на то падати. Све док смо у Цркви Христовој и овакви какви јесмо и грешни, неваљали и праведни, а у Цркви има и грешника и праведника, док смо у Цркви имамо наду на спасење, јер се Црквом као заједницом Бога и људи једино спашавамо и то је Црква као Тело Христово. Нама је Бог све дао, све дарове и лекове како би духовно оздравили и како би се спасили.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

На крају је владика рекао да нам Бог даје духовну храну од које се не гладни, а то причешће је Христос, то су Свете Тајне и човек када се нахрани овом духовном храном и испуни се Христом, онда је испуњен и радошћу.

Вероучитељ Стефан Радисављевић