Литургијско учешће је, уз верни народ, узело и монаштво манастира Драче, Вољавче, Саринца и Липара.

Преосвећени владика је подвукао значај трпљења и смирења, чему се можемо поучити из живота Светог Стефана, деспота српског, кога данас прослављамо, као и његовог оца, Ђурђа Бранковића, који, у тешко време турске власти, није прихватао помоћ која је заузврат захтевала одрицање од вере православне. Светом Стефану, ослепљеном од Турака, Бог је отворио духовни вид, те није пао у очајање, јер му је вера дала дуготрпљење и смирење. Подсећајући да и нас данас Господ позива да трепљењем својим спасавамо душе своје, Преосвећени владика је указао на моћ вере и силе Божије, јер ћемо сваку недаћу лакше пребродити ако је положимо пред Господа, Који нам неће дати више него што можемо да издржимо. Без смирења ниједна врлина није потпуна, а најбољи пример смирења и трпљења је Господ Исус Христос, који је из љубави дошао ради човека, а човек га је распео. Свети оци уче да је дом душе трпљење, а њена храна смирење. Трпљење је плод наде и вере у Бога. Кад човек није са Богом и у Богу, туга га снађе и губи смисао живота. Зато се не смемо предати малодушности, већ са вером у обећано нам Царство, треба да са искреним покајањем исповедамо грехе своје, а не да оправдавамо своје поступке. Преосвећени је изразио веру да је и монахиња Ана задобила Царство Небеско управо вером у Бога, трпљењем и смирењем, јер се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

У склопу Литургије служен је полугодишњи парастос монахињи Ани.

Након Литургије приређена је трпеза љубави.