Овом приликом владика је осветио темеље новог парохијског дома у порти храма и још је крстио Јелисавету, ћерку оца Милоша Никодијевића, пароха ратарског.

После прочитаног Јеванђеља, Владика се обратио присутном народу нагласивши на самом почетку значај и потребу Светог Причешћа, али и потребу за смислом живота, који је вера у Бога као и вера у вечни, тј. загробни живот. Честитао је новокрштеној Јелисавети и њеној породици крштење и објаснио шта је крштење, рекавши да је Црква данас богатија за једну личност и то намирисану Светим миром и и убељену чистотом, што и представља бело платно у које је увијена. Даље је говорио владика да човек пролази кроз многа стања љубави и задовољства, али да исто тако наилазе и она друга лоша стања, стања искушења, али само верујући човек може превазићи на прави начин. Посебно се владика обратио на стање данашњег човека који не уме да се радује за укрепљење и наду и свим искушењима владика се позвао на реченицу из данашњег прочитаног Јеванђеља: „Не бој се мало стадо јер је воља Оца Небеског да нам да Царсво Небеско". Јер је то највећа радост - бити са Оцем у Царству Божијем. Још је владика позвао на одговорност како и према самима себи тако и према другима, указујући да треба да живимо врлинским животом. Посебно је истакао врлину милостиње рекавши да она отвара врата раја , док остале врлине доводе до раја. Осврнуо се владика и на празновање данашњег светог Петра Дабробосанског упутивши нас на његов мученички живот, на његову веру у Вечни живот.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

После Свете Литургије уследио је кратак културноуметнички програм и послужење. Потом је Епископ Јован осветио три звона у манастиру Пиносава, а потом је отац Милош уприличио трпезу љубави у ресторану у Смедеревској Паланци.

ђакон Владимир Степановић