ЦИКЛУС ВЕЛИКОПОСНИХ ПРЕДАВАЊА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

ЦИКЛУС ВЕЛИКОПОСНИХ ПРЕДАВАЊА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ “Подари ми сузе које падају као киша небеска, Христе, док се подвизавам у овом радосном дану поста”. (Посни Триод)

Сваке године у току Великог поста братство храма Светог Саве организује циклус предавања својим парохијанима. Протеклих пар година интересовање верника порасло је за теме из практичног живота које муче човека попут губитка времена, страдања, бола, патње...

Ове године циклус предавања обухватиће следеће теме: “Пост и потрошња” ђакон Александар Ђорђевић, “Бог је добар ја нисам” протонамесник Немања Младеновић, “После кише” протонамесник Бранислав Матић, “Црква тело Христово” јереј Александар Мирковић и “Важност учешћа деце на Литургији” јереј Иван Антонијевић. Такође, активности су усмерене и у оквиру акције “Гладан бејах и нахранисте ме”, која се заснива на подели бесплатних оброка најугроженијима међу нама. Ова акција обухвата све више и више људе из године у годину.

У прву недељу Великог поста, 8. марта 2020. године, парохијски ђакон при храму, Александар Ђорђевић, одржао је предавање на тему “Пост и потрошња”. Тема је обрађена са више аспеката, и што је важно актуелна је дуже време. Потрошња, као болест савременог човека, не заобилази ни нас хришћане. Она представља велико искушење за све: “Данас је главна идеја водиља светског друштва, која је понуђена као образац понашања, конзумеризам или потрошња. Необуздана потрошња. Неуздржање. Овај проблем не обухвата само материјална добра, робу и продукте, већ и неуздржање на духовном плану. Пренатрпаност информацијама, вестима, свим небитним за нас лично, оним на шта не можемо да утичемо може се подвести под духовни конзумеризам. Трошимо информације и оне троше, боље рећи, сатиру нас”, истакао је ђакон Александар.

Посебно је интересовање код верника изазвао одељак који говори о свакодневној досади код савременог човека. Вести у свету су по светим оцима погубне по човека. Човек данас до поласка у школу, прими онолико информација колико његови преци за читав живот. Данашња култура јесте култура поклоњења техници. Ствара се осећај зависности: “Ствара се осећај зависности да не можемо без свих тих могућности које нам она нуди. Многа технолошка достигнућа већ су дискутабилна на терену етике. Као да смо једва чекали да се појави нешто за шта ћемо се лако везати и без чега нећемо моћи у будућности живети... Без тога не можеш да живиш. Оно си што имаш”, констатовао је ђакон Светосавског храма.

Предавање је закључено речима апостола Павла, који осуђује оне који једу вечеру Господњу: “Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија”, (1. Кор. 11, 20). Причешће тражи успостављање међуљудских односа у љубави, где се свако брине о човеку до себе. Тело Господње није условљено ни нашим друштвеним статусом, или нашом куповном моћи.

Уздржање је простор или веза са којом се нераскидиво пењемо ка Богу. Тај наш подвиг не смемо да сматрамо за циљ, јер ће нам он стати не место Божије уместо Самога Бога. Оно нас враћа у место које нам је давно одузето, место које је имао први човек Адам, док га није неуздржањем изгубио.
У наставку су присутни поставили питања у оквиру теме којом је насловљено предавање.

ђакон Александар Ђорђевић