Није Паланка скоро видела више окупљеног народа на једном месту у молитвеном јединству око заједничке ствари.

“САЧУВАЈМО СВЕТИЊЕ” био је слоган и Паланчана ове молитвене вечери, који су хтели да се уграде у мозаик бранитеља вере православне и да дају подршку православној браћи у Црној Гори која су устала у одбрану имовине Српске цркве и да покажу да Шумадија “не спава”, како рече један о говорника.

Од храма Преображења Господњег, градским улицама литија је стигла до градског трга где су се окопљеном народу обратили отац Петар (Драгојловић), донедавни игуман манастира Врањина на Скадарском језеру, историчар Сава Самарџић и историчар и истакнути научни радник Немања Девић, млад по годинама али у мудрости достојан стараца.

Отац Петар је окупљеном народу упоредио постојбину светог Немање са устаничком Карађорђевом Шумадијом. Забагодарио је Богу на јединству српског народа на бранику Светиња у Црној Гори рекавши: “Сад је Црна Гора ново Косово, где се брани Православље”. На крају је подсетио на паролу литија широм српских земаља : “Све за Христа, а Христа ни за шта!”.

Историчар Сава Самарџић је у свом говору цитирао црногорске “властодршце и законодавце” показујући њихово превртљиву “ћуд” и ставове када је у питању СПЦ. Указао је на велику километарску удаљеност од градова у Црној Гори у којима се одржавају литије, али и на то да смо сви близу када смо духовно сједињени.

Немања је са бине ускликнуо да се овим литијама Шумадија буди и да ово није крај него почетак. Подсетио је на пословицу: “Манастири и криво гудало то је српске душе огледало. То је оно што се данас брани”. Заблагодарио је Богу што на овим молитвеним вечерима нема подела и да су вечерас сви браћа и сестре. Поручио је: “Не дамо Светиње!”, и додао, “овим бранимо светиње у Црној Гори, али бранимо и Косово. Постоји лек за вечни живот једног народа, то је пост, молитва и причешће. Док се држимо ми наших светих и светиња, нема нам пораза!” закључио је.

Паузе међу говорницима употпуњавале су духовне песме које је изводила певачка група “Ангелика”.

Владимир Степановић, ђакон