Одштампајте ову страницу

НОВИ ДОКТОР ИСТОРИЈСКИХ НАУКА У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

НОВИ ДОКТОР ИСТОРИЈСКИХ НАУКА У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИУ понедељак 16. децембра 2019. године, Српска православна црква постала је богатија за још једног доктора источних црквених наука. Тога дана је господин Милосав З. Ђоковић, клирик Епархије шумадијске, на Понтификалном оријенталном институту у Риму, одбранио докторску дисертацију под називом “Политичко-црквени односи Србије и Свете столице од 1878. до 1918. године”.

На одбрани су присутвовали Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са својим сарадницима, протојерејем-ставрофором Рајком Стефановићем и ђаконом Иваном Гашићем, као и амбасадор Републике Србије при Светој столици Г. Дејан Шаховић заједно са првим секретаром амбасаде Г. Срђаном Миљковићем.

Милосав Ђоковић je своје богословско школовање започео у Богословији “Свети Јован Златоусти” у Крагујевцу, коју 2004. године завршава као ученик генерације. Своје даље богословско образовање наставља на Православном богословском факултету у Београду. Од најранијих дана, нови доктор историјских наука, показује изузетно интересовање за историју како Православне цркве, тако и других хришћанских цркава. Основне богословске студије завршава 2009. године са просечном оценом 9,15. Магистарске студије на Понтификалном оријенталном институту у Риму под руководством професора Константина Симона, окончао је 2014. године са просечном оценом 9,87.

Отпочињући докторске студије г. Ђоковић своју пажњу и интересовање усредсређује на не много обрађене односе Србије и Свете столице у периоду после Берлинског конгреса све до краја Првог светског рата. Тај период био је неоправдано запостављен у односу на период односа Југославије са Светом столицом, који је био главна тема великог броја истраживача. Ђоковић је, користећи документа из ватиканских, српских, италијанских, као и француских и аустријских архива, реконструисао историјску слику дајући важан допринос.

Приликом одбране докторске дисертације г. Ђоковића, стручном комисијом Понтификалног института председавао је уважени ректор Давид Назара, уз учешће цењених професора: ментора монсињора Ђузепеа Марије Крочеа, професорке Ренате Карузо, као и професора Јасинта Дестивела. Након двочасовне дискусије комисија је рад г. Милосава Ђоковића оценила са највећом могућом оценом summa sum laude, и донела свој суд да је достојан промовисања у доктора наука.

Након успешне одбране докторске дисертације г. Ђоковић се на првом месту захвалио Преосвећеном епископу шумадијском Господину Јовану као и Епархији шумадијској на свесрдној помоћи и подршци током читавог богословског усавршавања. Поред епископа, нови доктор историјских наука се захвалио и Католичком комитету за културну сарадњу на стипендирању. Ђоковић се са поносом и веома емотивно захвалио свима који су му помогли да истраје на путу који је изабрао, међу којима монсињору Крочеу, др Драгани Јањић, чије су безрезервна подршка и помоћ у највећој мери допринели његовом раду и успеху. Речи благодарења нису могле протећи без још значајних имена која су својом љубављу и пажњом уградиле себе у његов животни пут: др Паола Фабрици, монахињи Магдалини (Божовић) и многим другим.

Након стручних речи чланова комисије, завршну и најупечатљивију реч, топло и са љубављу, дао је Преосвећени владика Јован. Он се захвалио Богу, родитељима и свим учитељима новог доктора наука што су Српску цркву и Епархију шумадијску даривали једним добрим и значајним чланом, који овим радом само удара темељ научне грађевине којој је у потпуности предао себе.