У АРАНЂЕЛОВЦУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА “ВАРОШ ПОРЕД ПРУГЕ” АУТОРА ДУШАНА АНИЋА

У АРАНЂЕЛОВЦУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА “ВАРОШ ПОРЕД ПРУГЕ” АУТОРА ДУШАНА АНИЋАПоводом 115 година од доласка пруге и популарног воза “Ћира” у град под Букуљом, који се одиграо 10. новембра 1904. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, Удружење грађана “Баштина и будућност-Аранђеловац 1859” у сарадњи са Арт форумом и Архијерејским намесништвом орашачким организовало је представљање књиге Душана Анића “Варош поред пруге”.

У предвечерје овог значајног јубилеја за наш град, уприличена је промоција ове књиге која говори о историјату Аранђеловца и железничког саобраћаја на овим просторима у записима, фотографијама и сећањима савременика. Обухваћен је период од оснивања Аранђеловца па све до 1982. године, када је укинут железнички саобраћај у нашем граду. У књизи се налази и значајан број аутентичних фотографија из породичне архиве Анића које је у дизајнерском смислу графички обликовао и уредио Радован Рака Арсенијевић. Потреба да се напише књига о прузи уског колосека “Младеновац – Аранђеловац - Лајковац” проистекла је из њеног великог значаја за овај део Србије.

Драган Јаковљевић председник Управног одбора Удружење грађана “Баштина и будућност – Аранђеловац 1859” које је највећи иницијатор ревитализације пруге уског колосека “Шумадијске кривуље” у граду под Букуљом, подсетио је на значај пруге у туристичком смислу упоређујући је са Шарганском осмицом.

Владета Коларевић, уредник књиге, истакао је значај овог дела издвајајући најзначајније целине.

Наш суграђанин, Душан Анић рођен је на празник Светог Саве, 27. јануара 1946. године између колосека у Младеновцу, од оца Живомира и мајке Радмиле у скромној железничкој породици. Захваљујући свом оцу, железничару, имао је увид у организацију живота железнице на овим просторима. Као дете, живео је у старом језгру Аранђеловца, Циганмали, па су му у сећању остали и дани из тог периода. Школовао се у Младеновцу и на београдском Универзитету. По образовању је машински инжењер, радни век је почео у “Петру Драпшину” (1968-1974) у Младеновцу и наставио и завршио у Млинарско-пекарској индустрији “Победа” (1974-2008) где је бројним иновацијама унапредио производњу све до данашњих дана. На оба места био је на веома одговорним функцијама. У жељи за новим сазнањима, као председник Удружења проналазача региона Шумадије и Поморавља (1998-2002) упознао је велики број ентузијаста и малих проналазача и обогатио знања у машинској струци. Аранђеловчанима је, међутим, познатији из света спорта. За допринос из области рукомета, двоструки је добитник Награде града Аранђеловца (“26. Јул”) 1994. и 2016. године, као и бројних националних признања. Живи у Аранђеловцу са супругом Радом, два сина Гораном и Владимиром, снахама Жаклином и Виолетом и унуцима Душаном, Добросавом и Василијем.

Овом приликом, истакао је да су његову пажњу одувек привлачиле приче које су говориле о овим нашим крајевима, а књижевни првенац настао је из потребе да се забележи заборављено. Према речима аутора, грађа је скупљана четири године. За књигу су коришћени аутентични фактографски извори и лична животна прича, али и бројне породичне и аутентичне фотографије. «Варош поред пруге» помиње значајне историјске и савремене личности које су биле везане рођењем, пореклом или неким другим везама за Аранђеловац. На пример, Бранислав Нушић је имао кућу у данашњем центру града, химна «Боже правде» писана је у Буковичкој Бањи, Стеван Сремац, сестрић др Јована Ђорђевића, боравио je у Буковичкој Бањи, Геца Кон је такође имао кућу у граду Аранђеловцу, Светозар Марковић, Јован Скерлић и многи други.

О начинима обнове ове пруге, говорио је дипломирани саобраћајни инжењер Милан Вучинић, председник «Војвођанског друштва за железницу» које броји преко четири хиљаде чланова. Он је уједно и аутор Елабората о обнови пруге који говори о туристичкој и економској оправданости ове заборављене саобраћајнице, на којој је, никад заборављени «Ћира» последњи пут прошао 26. јуна 1982. године у правцу Лајковца, када је заувек нестао са ових простора.

Овај догађај изазвао је велико интересовање аранђеловачке публике. У препуној сали парохијског дома Врбичке цркве Светог архангела Гаврила тражило се место више. Међу гостима је био и Мирољуб Јевтић, генерални диектор Инфраструктуре железнице Србије који је овом приликом захвалио аутору на књизи у име свих железничара и железничарске деце. Подсетио је да у овој области до данас није било инвестиција током 40 година и да је ова некадашња пруга поделила судбину српске железнице тог времена. Закључио је да су у последње време помаци огромни и да је инфраструктура почела да не демонтира, већ да монтира! У овом смислу, изразио је могућност сарадње и разматрање могућности за поновно монтирање дела ове пруге.